Немања Глигоријевић, директор Бизнис инкубационог центра у Врању био је гост у емисији Студио плус, са којим смо разговорали о активностима на развоју малог предузетништва као и економским условима у граду.
Шта је заправо БИЦ и на који начин је он потребан граду?
БИЦ је од свог оснивања до 2014. године финасиран од стране локалне самоуправе и практично је једини преостали у односу на остале градове који се финасира самостално. Током 2016. године, захваљујући концепту одрживог развоја, стабилизовали смо пословање у периоду када су многи градови изгубили своје Бизнис инкубационе центре. Наше деловање заправо је инструмент подршке предузетништву у условима заштићених од тржишних, јер према доступним подацима око 98 одсто запошљавања у свету генерише се управо из малог предузетништва.
Kолико тренутно бројите корисника?
Укупан број запослених на површини од 2.500 метара квадратних је 25, а очекујемо да са доласком нове производне фирме као инвеститора, која је најављена из Министарства привреде, тај број буде 75. Ми окупљамо производна предузећа традиционалних грана у Пчињском округу као што је прерада дрвета, производња намештаја, текстилна и кожна конфекција.
На који начин Врање може да се избори са неповољном економском ситуацијом?
Многи су у почетку сматрали да је једини начин приватизација великих привредних система, за коју ја лично сматрам да не треба да буде циљ. Ти велики привредни системи заправо су генератори запошљавања. Треба разликовати добар менаџмент компаније од лошег. Врање као и Јужна и Источна Србија за разлику од републичког просека незапослености од 11,8 одсто предњачи са 14 одсто. Добра ствар је што је Фонд за развој променом централе фонда и политике дао веће приоритете за југ земље. Зато треба упослити знање којим Пчињски округ располаже. То треба упослити као и природне ресурсе у разним облицима економског развоја.
Kако гледате на дуално образовање и усклађивање са потребама привреде?
Ја сам у одређеној мери резервисан по питању дуалног образовања. Ми већ имамо потребно знање и вештине у занатству. Ако погледате Србија је мала земља и као таква може напредовати само за развојем технологије која ће сама по себи допринети развоју знања, памети и технике.
Да ли сте размишљали о развоју предузетништва у ИТ сектору?
Размишљали смо и у плану нам је да тако нешто учинимо кроз одређену грану делатносту попут веб или индустријског дизајна, будући да постоје индиције одређених софтверских компанија да отворе своја представништва у Врању.
Пројекат „За боље сутра“ подржан је од стране града Врања.
