За пољопривредне произвођаче производна 2016/2017. година је била тешка. Временске прилике су биле неуједначене и нису погодовале усевима. Штету су претрпели и ратарство и повртарство а и воћарство, каже Нада Лазовић Ђоковић саветодавац за ратарство и повртарство у Пољопривредној саветодавној и стручној служби у Врању.
Држава даје субвенције за осигурање усева, колико је то популарно код нас, да ли пољопривредници осигуравају своје усеве и засаде?
Што се тиче осигурања пре неки дан сам нашла податак да је осигурање у целој Србији на само 12 одсто површина, што се тиче и усева и животиња. Што се тиче Пчињског округа то је минимално. Што је најгоре већ дужи низ година људи трпе штете од града, од непогода, поготово поједина подручја и села као Дубница, Катун и Вртогош. То су села које ја пратим последњих десет година и сваке године имају штету од града, јабучасто воће страда сваке године. Ове године су имали проблем повртари, уништене су све баште са паприком, од Дубнице, Катуна, Вртогоша, Павловца, нико од мојих газдинстава није имао паприка, јер је све било уништено. Постоје одличне субвенције државе, повраћај је 40 одсто. Значи, од укупне количине новца који је потребан да би се осигурала једна површина, 40 одсто враћа држава. Међутим, све општине у Србији тако и у Пчињском округу дају посебно субвенције, односно додатно на тих 40 одсто.
Задругарство се поново покреће у Србији с обзиром на то да је држава одлучила да уложи одређена средства која нису мала. Задруга “Пољаница тренд” у Власу је већ добила 5,9 милиона подстицајних средстава, градоначелник др Слободан Миленкович је у Београду потписао уговор. Какве задруге би требало код нас отворити, шта би се највише исплатило и шта Ви мислите о задругама?
Мислим да је то нешто што је најбоље и када будемо схватили да само удружени можемо изаћи на тржиште, сами као јединке не можемо. Просто свест људи мора се развијати у том правцу да не можемо крити од свог комшије. Ја имам највећи проблем што ми 50 одсто пољопривредних произвођача каже: “Кад бих само знао шта мој комшија ради мени би било би лакше.” Значи комшија крије хибрид који ради да не би и његов комшија, уместо да раде заједно да се удружују, да изађу заједно на тржиште, продаће ту робу заједно. Имамо тај страх који има своје корене. Имали смо одличне задруге седамдесетих И осамдесетиих година које су одлично финкционисале и просто се све то растурило, људи су се уплашили и више не верују. Али акценат је на задругама, на удруживањима. Постоје неколико старих задруга, постоји једна задруга коју ми водимо и постоје новоформиране задруге. Свака задруга ће наћи своје место, воћарске, сточарске, али да те задуге имају свој кооперанте и да ти коопранти имају своје финалне производе и да могу да изађу кооперанти заједно на тржиште, једино тако могу опстати.
Шта саветујете у овом периоду пољопривредним произвођачима?
Саветујем у овом периоду пољопривредним произвођачима што се тиче ратарства и повртарства да обиђу своје њиве, да погледају у каквом су стању усеви, пшеница је ове године засејана у оптималним роковима, у одличном је стању, да погледају да ли имају нешто од болести, да ли имају глодаре, да просто обиђу своје њиве и да заврше зимско орање. Што се тиче повртара они већ сада крајем децембра улазе у своје пластенике и почиње сетва расада. У Лесковцу 15. децембра је Сајам пољопривреде и саветујем да ако могу оду на Сајам јер ће тамо бити све семенске и хемијске куће, све оно што је најзначајније у повртарству, и да се полако одморе јер је била ужасно тешка година за пољопривредне произвођаче.
Пројекат „За боље сутра“ подржан је од стране града Врања.
