Лабудово окно – станица за птице на путу у топлије крајеве

Фото: Друштво за заштиту и проучавање птица Србије

У бајковитом пределу Лабудовог окна, тамо где Делиблатски песак грли моћни и ћудљиви Дунав, десетине хиљада јединки птица налазе преко потребан мир и обиље хране. Током године ту трајно обитава, краћи или дужи период, око 250 врста птица. Многе од њих су малобројне и ретко се срећу широм Европе, те се сматрају угроженим и строго заштићеним.

Међународне стручне институције Лабудовом окну доделиле су статусе подручја значајног за живот биљака, лептира и птица, а од 2006. ужива и статус међународно значајног воденог подручја у оквиру Рамсарске конвенције.

„Лабудово окно је најјача селидбена станица за птице водених станишта у Србији. У пролеће и у јесен преко овог дела Дунава прелећу велика селидбена јата птица мочварица, али и бројне грабљивице и птице певачице“, каже Иван Ђорђевић из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије и додаје: „Како бисмо боље упознали феномен сеобе птица, наше Друштво је на Лабудовом окну пре 4 године успоставило орнитолошку станицу из које вршимо редовна истраживања. Ове године смо од 10. августа до 10. септембра вршили маркирање птица селица методом хватања у орнитолошке мреже и прстеновања. У том периоду обележили смо више од 600 јединки у оквиру чак 52 врсте птица. Поред обележених јединки, на Лабудовом окну смо сакупили изузетно значајне податке о боравку још 135 врста птица“.

Фото: Друштво за заштиту и проучавање птица Србије

Током једномесечног теренског рада у орнитолошкој станици птице је маркирало 8 овлашћених прстеновача Центра за маркирање животиња из Београда, а помагало им је више од 20 будућих истраживача који су прошли обуку за хватање, руковање и обележавање дивљих птица. Домаћи истраживачи имали су помоћ и од два стручњака за прстеновање птица из Велике Британије који су по први пут боравили на овом подручју.
„Лабудово окно је невероватно место. За шест дана боравка и рада у кампу видели смо многе птице које више не можемо да сретнемо у Британији. Међутим, оно што ме растужује јесте велика количина отпада на обалама Дунава и лоша брига за ову пребогату природу. Радујем се поновном доласку у Србију и одличном држењу са српским колегама“, изјавио је др Пол Џојс.

Праћење сеобе птица на Балкану врши се заједно са колегама из држава бивше Југославије и Албаније у склопу великог међународног пројекта „Јадрански селидбени пут 4“ кога подржавају фондације за заштиту природе „MAVA“ из Швајцарске и „EuroNatur“ из Немачке.

Извор: Друштво за заштиту и проучавање птица Србије

Share.