Бањска црква – јединствена по својој лепоти и византијској архитектури

Испод некадашњег византијског града Изома у Врањској Бањи на надморској висини 432м налази се храм Светог пророка Илије који народ једноставно назива „Бањска црква“. Смештен је непосредно поред самог улаза у кањон реке Бањштице којим се може стићи до Бесне Кобиле, Босилеграда и Ћустендила. Подигнут је на десној обали ове реке на месту које представља раскрсницу путева према Бујковцу, Изумну, Левој Реци, Топлацу, Кумареву и Корбевцу и представља прави духовни светионик. Ова светиња је јединствена у Пчињском округу не само по својој лепоти и византијској архитектури већ и по томе што је једна од четири у Србији саграђених у време владавине династије Карађорђевић. Копија је цркве маузолеја на Опленцу.

Према предању, на месту где се данас налази Храм Светог пророка Илије, био је манастир. Јован Хаџи Васиљевић записао је да су остаци бањског манастира постојали и у 19. веку. „Око овог манастира по обичају од старине, сваке године, сакупљају се околна села на „чист понедељак“. Народ се данас у бањској цркви окупља се на сабор на „чист понедељак“ и на „Илијин дан“ 2. августа када ова светиња слави храмовну славу.

У црквени посед улази се са јужне стране, са пута који води према брани у селу Првонек. Капија је израђена од бетонских стубова са полукругом на коме се налази икона Светог пророка Илије који се у златним кочијама узноси на небо. Врата су израђена од кованог гвожђа. У дворишту се налази парохијски дом који је изграђен деведесетих година 19. века. Његова обнова почела је 2007. године.

Унутрашњи део бањске цркве састоји се од пет делова и то: припрате, брода, певница, иконостаса и олтара. У припратном делу који се налази на самом улазу налазе се мермерне плоче добротвора цркве и иконе светаца које су верници завештали цркви.

У другом делу цркве који је највећи налази се владичански престо са краљевском круном на врху, поклон краља Александра Карађорђевића. Када владика врањски Пахомије служи у храму не седа на престо већ на столицу поред престола. У унутрашњости владичанског престола је икона Христа, поред које су на старословенском исписане речи „ја сам светлост свету“.

На средини је кандило поред кога се налазе иконе Христа, Светог пророка Илије и Светог Саве. Све до иконостаса, у певници над свим свецима бди Свети прохор који је приказан како призива срну у своје наручје како би је спасао од уперене стреле Диогена.

Бањска црква препознатљива је и по својој купли са звоном на којој се налази осам прозора на којима су уграђени крстови кроз које продире светлост.

Иконостас је правоугаоног облика, саграђен од бетона офарбаног у белу боју и обложен дрветом које је резбарено и у златној боји. У централном делу иконостаса налазе се троја врата од којих се она у средини називају „царске двери“ и која са левим и десним вратима чине тројство.

После Првог светског рата, 1928. године, започета је изградња нове цркве Светог пророка Илије, за коју је Краљ Александар Карађорђевић, осим финансијске помоћи, послао и план цркве са Опленца, с молбом да у бањи буде саграђена слична црква. На тај начин се краљ одужио грађанима бање за велику љубазност и поштовање према његовом оцу. За време лечења у Врањској Бањи краљ Петар Први Карађорђевић посетио је цркву и приложио своје дарове. У свом дневнику записао је да је приликом посете бањској цркви 14. јануара 1915. године поклонио 100 динара, на Велики петак 2. априла 1915. године 20 златних динара и на Васкрс 668 динара. Иако у поодмаклим годинама, краљ је за три и по месеца колико је боравио у Бањи редовно посећивао цркву за време сваког празника и сваке недеље.

Изградња бањске цркве била је завршена и освећена 1935. године. Помоћ у изградњи дали су, поред житеља Врањске Бање и мештани села Бујковац, Изумно, Леве Реке и Кумарева.

У новоизграђену цркву унети су дарови краља Петра Првог Карађорђевића и престолонаследника Александра Карађорђевића. Краљ није присуствовао освећењу цркве 1935. године јер је убијен у Марсељу 1934. године приликом његове званичне посете Француској.

У цркви се налази иконостас са 17 икона, а осликао их је сликар Ј. Муфтински, у периоду од 1928. до 1935. године.

Почетком 21. века „Управа Бање“ помогла је уређењу ове светиње. Финансијска помоћ добро је дошла приликом покривања крова бакарним лимом, увођења електричног осветљења и уређења црквеног дворишта.

Од 2000. године до данас, на цркви је урађен нови кров, обновљене су куполе и фасада на храму, а у самој цркви обновљен је иконопис у олтарском делу и апсиди. Порта цркве је ограђена, а парохијски домови и гостински конак су реновирани.

Литература: Храм Св. Пророка Илије у Врањској Бањи, мр Никола Ж. Спасић, Врањска Бања 2012. издавач Црквено општински УО Црквене општине Врањска Бања

Извор и фотографије: www.eparhijavranjska.org

Захваљујемо се Епархији врањској на сарадњи

Пројекат „Врањска бања – бисер југа Србије“ подржан је од стране града Врања на Конкурсу за суфинансирање пројеката производње медијских садржаја из области јавног информисања на територији Града Врања у 2020. години.

Подели: