По завршетку фасаде цркве Светог Пророка Илије у Врањској Бањи, Црквени општински Управни одбор организовао је донаторско вече и прикупљање материјалних средстава за израду фрескописа у унутрашњости бањске светиње. Пре донаторске вечери, у цркви је у недељу 9. августа одржана вечерња литургија са мањим бројем верника, поводом празника Свете Петке Трнове, уз поштовање свих мера заштите које је прописала Влада Републике Србије.
Старешина храма Светог Илије у Врањској Бањи Бобан Илић је истакао да је број донатора који учествују у овој акцији веома значајан јер је фрескописање започето 2005. године.
– Сваки донатор колико год новца приложио, биће од великог значаја за израду фескописа у цркви. Молио бих све вернике Врањске Бање, Врања и околиних места да приложе новац, да буду приложници – рекао је Бобан Илић, старешина храма Светог Илије у Врањској Бањи.
После Првог светског рата, 1928. године, започета је изградња нове цркве Светог пророка Илије, за коју је Краљ Александар Карађорђевић, осим финансијске помоћи, послао и план цркве са Опленца, с молбом да у бањи буде саграђена слична црква. На тај начин се краљ одужио грађанима бање за велику љубазност и поштовање према његовом оцу. За време лечења у Врањској Бањи краљ Петар Први Карађорђевић посетио је цркву и приложио своје дарове. У свом дневнику записао је да је приликом посете бањској цркви 14. јануара 1915. године поклонио 100 динара, на Велики петак 2. априла 1915. године 20 златних динара и на Васкрс 668 динара. Иако у поодмаклим годинама, краљ је за три и по месеца колико је боравио у Бањи редовно посећивао цркву за време сваког празника и сваке недеље.
Изградња бањске цркве била је завршена и освећена 1935. године. Помоћ у изградњи дали су, поред житеља Врањске Бање и мештани села Бујковац, Изумно, Леве Реке и Кумарева.
– Бањска црква има занимљив историјат. У то време то је био државни пројекат који је обухватао 70 цркава. Главни ктитор била је породица Карађорђевић. Први донатор израде фрескописа у храму Светог Илије Пророка у Врањској Бањи био је манастир Хиландар. Иконе на иконостасу рађене су1944.године у време Другог светског рата. Пре пар година кренуло се са већим радовима док је пре десетак дана фасада завршена – рекао је члан Црквеног одбора у Врањској Бањи Живко Димитров.
Црквени општински Управни одбор организовао је донаторско вече и прикупљање материјалних средстава за израду фрескописа у унутрашњости бањске светиње.
-Идеја је била да наставимо са фрескописањем и да урадимо оно што нам је обавеза као православним хришћанима. Велики је одзив донатора који желе да помогну – нагласио је Димитров.
У данашње време када су се многе вредности изгубиле потребно је да се вратимо цркви која нас учи неким новим вредностима. Осетио сам потребу да дођем у Врањску Бању и донирам самом фресконописању ове цркве – рекао је донатор Душан Стевановић.
Донатор Горан Мицић је рекао да се одазвао на позив свог пријатеља који је члан Црквеног одбора.
-Сматрам да је ово изузетан чин и да свако према својим могућностима може да издвоји одређена средства која ће бити употребљена за сређивање храма – нагласио је Мицић.
У цркви се налази иконостас са 17 икона, а осликао их је сликар Ј. Муфтински, у периоду од 1928. до 1935. године. Од 2000. године до данас, на цркви је урађен нови кров, обновљене су куполе и фасада на храму, а у самој цркви обновљен је иконопис у олтарском делу и апсиди. Порта цркве је ограђена, а парохијски домови и гостински конак су реновирани.
Литература: Храм Св. Пророка Илије у Врањској Бањи, мр Никола Ж. Спасић, Врањска Бања 2012. издавач Црквено општински УО Црквене општине Врањска Бања
Извор и фотографије: www.eparhijavranjska.org, vranjskaplustv.rs
Захваљујемо се Епархији врањској на сарадњи
Пројекат „Врањска Бања – бисер југа Србије“ подржан је од стране града Врања на Конкурсу за суфинансирање пројеката производње медијских садржаја из области јавног информисања на територији Града Врања у 2020. години.