„Дани каранфила“ су традиционална туристичко-културна манифестација која у Врањској Бањи има дугу традицију. Аутентично је обележје ове Градске општине у Пчињском округу од 1962. године. Део је Бањског културног лета а програм је богат и разноврстан, за свачији узраст и укус. Манифестација увек понуди својим посетиоцима добру музику, храну, етно и сајам књига, меда и вина. За најмлађе се организују маскенбал, шаховски турнир, наступ фолклора. Почиње будилицом уз звуке трубе, а завршава се избором за најлепшу девојку која добија титулу „Каранфил девојче“. Део програма је и такмичење у спремању ловачких и риболовачких специјалитета и избор најбољег котлића. „Дане каранфила“ одликује и Коштанино вече севдаха и мерака посвећено јунакињи најпознатије драме чувеног писца Боре Станковића – Коштани, која је била управо из овог краја. За атмосферу су задужени и наступи естрадних звезда на централној бини на платоу испред ресторана Кичер.
Цела прича датира с почетка шездесетих година 20. века, у време летње туристичке сезоне, када је цела Бања била на ногама јер се одржавала нова културна манифестација „Севдах на врањској месечини“.
– Главни догађај манифестације представљао је избор „каранфил девојчета“. Тада би већи број девојака, које су се пријавиле за такмичење и освајање ласкаве титуле, дефиловао на уздигнутој писти испред гостију и чланова жирија који су имали тежак задатак да, међу толиким лепотицама, изаберу најлепшу.
Ипак, одлучујућу реч имала је публика која је каранфилима гласала за ону девојку коју је сматрала најлепшом. Било је то као на правим изборима. Један каранфил – један глас. На писти, испред сваке кандидаткиње, стајале су вазе у које је публика стављала каранфиле (гласове). А каранфили су гајени у бањским стакленицима, па публика није штедела на њиховој куповини. Тога дана продавано је на хиљаде лепих црвених цветова. Зато су каранфили поклањани у огромним букетима који су остављани и поред ваза, јер нису могли стати у вазе. На крају би чланови жирија пребројали каранфиле (гласове) и она девојка која је добила највећи број каранфила, проглашавана је најлепшом и добијала је титулу „каранфил девојче – записао је Велимир Булатовић у књизи „Бања Краљице Драге (Врањска Бања)“.
Раније је победница била она девојка која добије највећи број каранфила од публике, а сада о томе одлучује жири. Поред врањанки, све је већи број девојака из суседних општина и градова, тако да манифестација поприма регионални карактер. Оне најлепше након проглашења добијају пригодне поклоне.
– Лето је поред осталог у Бањи резервисано за бројне манифестацијама које нажалост због опште сигурности нису реализоване. Ове године је по 57. пут за редом требала да се одржи традиционална културно -туристичка манифестација Дани каранфила која је врло посећена. Али на првом месту је наравно безбедност становништва – изјавио је председник Градске општине Врањска Бања Драган Сентић.
Када је реч о симболици цвета по коме ова традиционална манифестација носи назив, сматра се да он исказује пожуду, па се некада поклањао младој на венчању ради очувања слоге у браку. Црвени каранфил повезује се са радничким покретом и често је виђен током демонстрација на празник рада. Светло црвени означава дивљење, а тамно црвени дубоку љубав и наклоност. Бели каранфил је симбол среће и љубави, љубичасти хировитости, розе дуговечности, пругасти означава крај везе, бели невиност а жути разочарење. Формални назив овог цвета је Dianthus, што на грчком значи небески цвет.
Ове године, услед епидемије вируса корона, избор за „Каранфил девојче“ је изостао, због забране јавних окупљања и поштовања препоручених мера за сузбијање ширења заразне болести COVID 19.
Фото: архива Врањска плус
Коришћена литература: „Бања Краљице Драге (Врањска Бања)“ Велимир Р. Булатовић, Врањска Бања 2019. год у издању Народног музеја Врање и „Дани каранфила“ Туристичка организација града Врања
Пројекат „Врањска Bања – бисер југа Србије“ подржан је од стране града Врања на Конкурсу за суфинансирање пројеката производње медијских садржаја из области јавног информисања на територији града Врања у 2020. години
