Најлепше виле Врањске Бање

Вила Мозер једна је од најлепших у Врањској Бањи. Налази се у Ул. Краља Петра Првог Ослободиоца и зграда је Градске општине. Саградио је немачки индустријалац Мозер себи за одмор 1887. године. Поред ње, саградио је и зграду на обали реке Бањштице у којој је била фабрика за прерaду кудеље.

Мозер је пре почетка Првог светског рата напустио Србију. Вилу је продао породици познатих индустријалаца Илић Петровић Теокаревић који су у Лесковцу имали прву фабрику вунених тканина и гајтана. Ова велелепна грађевина је после Другог светског рата конфискована и дата општини Врањска Бања на употребу. Реконструисана је 2011. године.

Још једна вила која привлачи пажњу свих који дођу у Врањску Бању је Вила Балкан која је некад била главно место окупљања.

„На најлепшем месту бањског реона, удаљена од купатила свега 3 минута, изложена са свих страна сунцу и свежем планинском ваздуху. Има 40 пространих, веома удобних и модерно намештених соба са пространим балконима и терасама. Вила је сандбевена електричним осветљењем, водоводм, телефоном, радиоапаратом  грамофоном. Испред виле се налази лепо уређена башта“

Ово је део огласа „сопственика виле“ који је објављен у Врањским новинама 15. јуна 1932 године.

Вила Балкан је у поступку реституције враћена фамилији Голочевци.

У Врањској Бањи некад је био познат и Хотел Косово који се налазио у самом срцу Врањске Бање. На том месту је Угоститељско предузеће Врање отворило и кафану под истим именом Косово која данас не ради.

У бањским вилама и хотелима одседале су многе познате личности из јавног живота Србије које су долазиле у Бању како би уживале у чарима и благодетима термоинералних извора: Петар Стамболић, Светозар Вукмановић Темпо, Васа Смајевић, Десанка Максимовић, преседник Српске Владе и министар унутрашњих дела Јован Ристић и Стојан Новаковић, научник и државник.

После ослобођења од Турака из северне Грчке у Врањску Бању је стигао и доктор Антанас Кујас који је медицину завршио у Атини. У Бањи је саградио кућу са кафаном. Издавао је собе за госте а имао је и посед у насељу Селиште који је 1894. године купио Петар Ђорђевић. Кујас је избаран за председника општине Врање 1897. године.

Поред ресторана Косово, налазила се Вила браће Стошић, потом Вила Балкан, Вила Варшава, Вила Цекић, Вила Војводина а после Виле Јанче Дингараца и Габрикине куће налазио се Хотел Гранд.

Фото: Захваљујемо се ГО Врањска Бања, Лидији Петровић Стојановић саветнику за припрему и реализацију пројекта ГО Врањска Бања на уступљеним фотографијама из архиве сакупљених са различитих страна за потребе општине, реализацију пројеката и Завода за заштиту споменика 

Коришћена литература: „Бања Краљице Драге (Врањска Бања)“ Велимир Р. Булатовић, Врањска Бања 2019. год у издању Народног музеја Врање и „Дани каранфила“ Туристичка организација града Врања

Пројекат „Врањска Bања – бисер југа Србије“ подржан је од стране града Врања на Конкурсу за суфинансирање пројеката производње медијских садржаја из области јавног информисања на територији Града Врања у 2020. години