„Међународни монашки симпосион“ у манастиру посвећеном Преподобном Прохору Пчињском

У манастиру Преподобног Прохора Пчињског одржан је „Међународни монашки симпосион“ у петак и суботу 30. и 31. октобра, у склопу обележавања 950 година манастира Преподобног Прохора Пчињског. На самом почетку обратио се Епископ врањски господин Пахомије који је прочитао и поздравно писмо Његове светости Патријарха српског господина Иринеја. Ово монашко сабрање део је обележавања 950 година манастира Преподобног Прохора Пчињског.

Фото: Врањска плус

-Симпосион има неколико тема, углавном то је из области монаштва, како историјски део монаштва, такође и учешће и место монаштва у цркви као телу Христовоме, затим и проблеми монаштва у данашње време када је дошло просто до померања тих неких предањских начина живота. Тако да то утиче и на манастире и на монаштва. Тако да има више тема – рекао је Епископ врањски господин Пахомије.

Уводну реч имао је игуман Светог манастира Хиландара Високопреподобни архимандрит Методије, који је између осталог говорио о монаштву рекавши да је то мучеништво савести.

Фото: Врањска плус

-Каже се у Светом Писму да морамо да покоримо сваку помисао Христу, е то је уствари суштина тог мучеништва савести. Дакле, не само да своја дела и речи ускладимо са јеванђелским заповестима, већ и своје помисли. То су дужни сви Хришћани да чине, али је наравно монашки живот такав да он највише отвара могућност да се такав подвиг и оствари дакле не само дела и речи већ и сваку помисао да покоримо на послушност Христу. А савест је оно што нам говори шта је добро а шта је лоше јер савест је тај Божји глас у нама и зато то уствари јесте мучеништво савести. Дакле, стално је наша савест у тој борби између добра и зла и то је уствари монаштво – појаснио нам је игуман Светог манастира Хиландара, високопреподобни архимандрит Методије.

Игуман манастира Подмаине у Будви јеромонах Рафаило, овом приликом говорио је о значају зборника под називом „Добротољубље“.

Фото: Врањска плус

-Зборник светоотачких текстова који говоре о правилима духовног живота дакле и духовне борбе који је врло потребан сваком оном, пре свега монаху који жели по правилима и да се креће и да се подвизава и да се бори, дакле и да се спасава и у благодати развија и скренули би пажњу на низ пропуста које чинимо у односу на тај зборник који је својеврсни дар Божји и пројава велике милости Божје дакле на пропусте у смислу непажње и недовољног коришћења тог дара – рекао је игуман манастира Подмаине у Будви, јеромонах Рафаило.

Јеромонар Михеј који је дошао из Белорусије каже да се осећа као код куће. Он је истакао да су словенски народи сродни и да нас повезује иста вера.

Фото: Врањска плус

-Пре свега хтео бих да кежем да се веома радујем и да благодарим Господу и Мајци Божјој за то што ме Господ удостојио да дођем на свету српску земљу, у овај свети манастир. Неопходно је да напоменем да су овакви сусрети за монахе веома важни и да на њима управо долази до размене искустава међу манастирима, између игумана манастира, међу монасима и да на тај начин ми можемо да боље и квалитетније организујемо и монашки и општехришћански живот. Врло је важно да напоменем да се и код нас у Белорусији врло често спроводе овакве конференције, негде до четири пута годишње и заиста овакви сусрети имају веома велику и духовну корист за монахе и за мирјане односно верујући народ цркава – рекао је представник Белоруског егзархата Руске православне цркве, јеромонах Михеј.

Учешће је узео и игуман Манастира Преподобног Прохора Пчињског архимандрит Методије који је говорио на тему Монашки подвиг Преподобног Прохора у светлости Васкрсења Христовог.

Фото: Врањска плус

-Најтеже и за човека најглавније питање које налазимо у Светом Јеванђељу поставио је Христу управо један младић: „Учитељу благи, шта ми треба чинити да добијем живот вечни? Важност тог питања у очима Светог Прохора достигла је највећу могућу меру. Оно опредељује између вечнога живота и вечне смрти. Свети Прохор у лику младића види себе. Тај осећај живог Логоса који се обраћа ономе који чита Свето Писмо суштински је определио живот младог Прохора. Горећи пламеном љубављу према Господу, жудео је да му даноноћно служи умом и срцем, духом и телом. Зато је волео цркву и њена Света Богослужења и сваки дан одлазио у њу на молитву. То је била најслађа храна његовој побожној души – истакао је у свом излагању игуман манастира Преподобног Прохора Пчињског, архимандрит Методије.

„Међународни монашки симпосион“ окупио је монаштво из земље и иностранства али су неки учестовали он лајн с обзиром на то да нису могли да дођу због епидемиолопшке ситуације.

Истог дана када је почео симпосион стигла је вест да се упокојио Митрополит црногорско – приморски Амфилохије, па је у манастиру Преподобног Прохора Пчињског одржан и помен за Митрополита Амфилохија.

 

Захваљујемо се Епархији врањској на сарадњи.

Пројекат „Врањска Света Гора“ подржан је од стране Министарства културе и информисања Републике Србије на Конкурсу за суфинансирање проjеката производње медијских садржаја за радио и интернет медије у 2020. години. 

Подели: