Винарија „Алексић“ препознатљив је бренд Врања, а сада је већ позната и ван граница наше земље. Основана је 2006. године, отворивши тиме пут оживљавању виноградарства на југу Србије. Основале су је три сестре, којима је љубав према вину усађена у младости, кроз породичну традицију. Једна од њих је Маја Алексић Илић која нас је провела кроз винарију и барик салу у којој се чувају премијум вина у барик бурадима.
-Ја волим да кажем да је вино изабрало нас, јер је било саставни део нашег одрастања али није био посао којим су се бавили наши родитељи, био је њихов хоби. Међутим, те 2006. године спојем традиције, енолошких знања, приступ савремени послу нас је довео до тога да од мале породичне винарије, направимо производњу до сада капацитета милион литара, где годишње произведемо 800.000. То је заиста, ко год зна свет вина, озбиљан и велики раст, без лажних скромности. За кратак период нешто што се ради можда деценијама па чак и вековни развој једног винарства, једне винарије, може да буде – истакла је једна од три сестре које воде винарију Маја Алексић Илић.
Први извоз вина био је у Босну и Херцеговину и Црну Гору, сада су вина заступљена и у Немачкој, Швајцарској, Аустрији, Америци, Канади, Кини и Русији. Асоритиман „Алексић“ временом је растао, те се одликује разноврсношћу и богатом понудом.
-Прво је била идеја да поделимо на три сегмента где смо имали вина која су приступачна сваком потрошачу што је био циљ развоја винске популације културе, затим као класик серија где је била идеја да пробамо традиционалне аутохтоне сорте Србије где нам је „Тамјаника“, „Смедеревка“, „Прокупац“ и остале сорте. А на крају је била лимитирана да само из одређених година имамо посебна вина. То су вина која се не појављују сваке године. Развојем, истраживањем, напретком дошло је и до премум линије где имамо два пенушавца која су по традиционалној методи, где одлежавају на фином талогу по 5 -6 година пре него што дођу до трпезе. То је око 18 етикета ако се нисам забројала – каже уз осмех Алексић Илић којој се љубав према овом послу огледа у сваком ентузијастичном одговору.
Бавити се предузетништвом је изазовно и динамично каже Маја Алексић Илић, а како је бити предузетница у Србији?
-У почетку када смо се ми појавиле, било је мушко – женских предрасуда и остало. Ја сад заиста не видим и не одвајам људе да ли је предузетник или предузетница. Мислим да је сваки део посла тежак. Свако носи своју одговорност на начин као особа и персона како доживљава посао. Мислим да има великог помака. Све већи број жена је на руководећим местима и све већи број жена допусти себи да се бави предузетништвом. Као и у сваком послу истрајност, упорност и професионализам у послу који волите да радите – поручила је Алексић Илић.
Засади грожђа Винарије „Алексић“ простиру се на 60 хектара, заступљене су и аутохтоне и интернационалне сорте. Ово им је шеста година рода и свака година прича је за себе кажу из ове врањске винарије.