Све више младих у пчеларству

Пчеларство све више постаје избор младих. За пчеларење није довољно само имати кошнице и добра пчелиња друшва већ љубав према овој делатности. Некоме је хоби а некоме прерасте и у добар извор додатних прихода па и посао. Пчеле имају велики значај с обзиром на то да опрашују биљке док је пчелињи главни производ мед део људске исхране вековима. Пчеларство је све популарније код младих људи.

Породица Митровић из села Павловац има дугогодишњу традицију бављења пчеларством на свом газдинству и поседује око 100 кошница. Оно што је занимљиво јесте да они селе своје кошнице и ван граница Пчињског округа тако да имају више врста меда па и сунцокретов.

-Углавном имамо багремов мед, ливадски и сунцокретов, пошто селимо пчелињак у Јужни Баната у околину Ковина, Делиблатска пешчара… Ове године нам се поклопило, нисмо могли да идемо и на липу на Фрушкој Гори, поклопиле су се паше за пчеле, па нисмо успели. Ова година је изузетно тешка била за нас пчеларе. Поред тога што су инпути пчеларења високи, временска прогноза је утицала да мед у Врању ове годиине не буде баш као што ми очекујемо. Кишан период у багремовом цвету. Касније и ливада и све је то пореметило – истакао је Саша Митровић из Павловца.

Млађи члан породице шеснаестогодишња Теодора, каже да још од своје пете године иде у пчелињак и обожава свој хоби.

-Слободно могу да кажем да се поносим тиме да чувамо традицију, заправо не дамо забораву обичаје и послове. Доста тога сам научила поред свог деде пошто је он мој ослонац током читавог живота. Када год би он пошао у пчелињак идем и ја сигурно. Још од пете године заволела сам тај посао и дан данас радим све то – поносно нам је рекла млада Теодора.

Пчеларско газдинство Костић је јако младо а води га брачни пар Драган и Весна Костић из Врања. Кошнице су им смештене између села Суви Дол и Мечковац. Драган каже да је пчеле држао његов деда али је та традиција прекинута. Обновљена је сада захваљујући њима.

-Од производа имамо мед багремов, ливадски и шумски. Имамо прополис капи, прополис крему, прополис у гранулама, мед у саћу, саће у меду, мед са орасима и кандирано воће са медом. То је за сада пошто смо ми младо пољопривредно газдинство, држимо пчеле већ пету годину и газдинство нам је регистровано друга година. Продаја није лоша, тренутно је ниска откупна цена за велики пласман али на теглу иде – рекао је Драган Костић из Врања

-Ја баш помажем супругу и трудимо се да проширимо асортиман и надамо се да ће бити већи – нагласила је Весна Костић из Врања.

Чедомир Младеновић председник Друштва пчелара „Матица“ из Врања које броји 156 чланова, каже да је ова година јако неповољна за производњу меда.

-Ова година што се тиче приноса меда била је доста лоша. С пролећа за време багремове паше је било много кише, три месеца сваког дана киша. Пчеле су врло мало сакупиле тај нектар, зависно од локације. Сад ова ливадска паша, неколико месеци нема кише, велика је суша. Што се тиче приноса меда ове године је доста лоше – нагласио је Чедомир Младеновић, председник Друштва пчелара „Матица Врање“

У добрим годинама из једне кошнице се може извадити и до 30 килограма меда. Ове године је било 5 до 10 килограма, а негде се морају и дохрањивати пчеле, појаснио је Младеновић.