Православни верници обележавају Бадњи дан који се прославља уочи Божића и представља последњи и најстрожи дан Божићног поста. Назив је добио по грани храста – бадњаку који се на тај дан сече, уноси у кућу и пали. Бадњи дан је пун ритуала и симболике, живописних радњи и сви су они повезани са породичним култом и култом огњишта. У неким деловима наше земље, домаћини још увек раном зором иду у сечење бадњака, које потом до саме вечери држе поред куће, пре уношења и стављања на огњиште. Трпеза на Бадњи дан је искључиво посна и спремају се риба, подварак и пасуљ уз купус или кромпир салату.
Највећи део радњи и обичаја везан је за Бадње вече, кадa домаћин куће са синовима уноси бадњак, сламу и печеницу. Слама се посипа по читавој кући, а нарочито тамо где ће се служити вечера. Бадњак се полаже на огњиште, потом се пали и свећа и укућани једни другима честитају празник, прочитају молитву, након чега се приступа посној вечери и ужива у породичном миру.
Овај празник честита се једноставним поздравом „срећан Бадњи дан“, односно увече „срећно Бадње вече“. После поноћи већ се може рећи „Христос се роди“, на шта се одговара „ваистину се роди“. Обичај је и да се на овај дан не позајмљује ништа, јер постоји веровање да оно што припада кући не ваља да буде ван ње на Божић. Треба вратити све позајмљено и помирити се са свима са којима сте били у завади, како би година која је почела протекла у миру и слози. Обичај налаже да укућани првог госта на Божић, положајника, дарују поклонима и госте најбоље што могу, јер он симболизује божанство.
