На крају године, направили смо сиже активности градског руководства на челу са градоначелником др Слободаном Миленковићем који је у разговору нагласио да је, поред бројних изазова у виду наслеђених дуговања, као и извршних судских пресуда за које је исплаћено 350 милиона динара, градска каса консолидована. Упоредо са стабилизацијом финансија град је имао капитална улагања што ће побољшати услове како у само граду, тако и у периферним насељима и на селу.
Kао прво питање некако се намеће Ваше лично мишљење да ли сте задовољни урађеним, и можда шта је то што омело планове након консолидације градске касе у 2016. години по Вашем доласку на власт?
Са оваквим бременом и оптерећењем морам бити задовољан, с тим да постоји оно али, да заиста може боље, много више и интензивније. Све нас то очекује и у 2018. години, зато морамо бити опрезни, морамо одговорно приступити раду као што смо то чинили током читаве ове године. Уз инсистирање на одговорност и професионалност, увели смо неке нове принципе рада у Градској управи и то се осликава у смислу да мора да се поштује ред, рад и дисциплина. У том смислу ћемо наставити тако да радимо и у 2018. години.
Оно што је обележило крај децембра јесте свакако усвајање буџета за наредну годину, који је како смо чули мањи за неких сто милиона динара од претходног. Судећи по ставкама овај буџет не може се посматрати развојним иако су опредељена одређена средства за инвестиције. Ребалансом овогодишњег буџета смањена је приходна страна, па колико је буџет за 2018. одржив?
Ми ћемо током наредне године да се фокусирамо на побољшање приходне стране. Подсетићу вас да су трансферна средства од пореза на зараде према локалним самоуправама умањена са 80 на 77 одсто. Са још 54 локалне самоуправе се налазимо у програму Швајцарске владе на реализацији прихода кроз попис имовине. Осим побољшане наплате коначно ћемо имати реалну обједињену базу података. На састанцима у Градској управи децидно сам рекао запосленима да не можемо више да цедимо суву дреновину, да се мора радити на приходној страни. Ред мора бити уведен у свим деловима, где се раније нису плаћале све обавезе према граду, а посебан акценат биће стављен на заузеће јавних површина и постављање привремених и монтажних објеката.
За непуних годину и по дана град је стекао озбиљне партнере кроз разне институције што је само по себи довело до инвестиција и капиталних пројеката. Поред запошљавања са новим фабрикама доста се води рачуна и успостављању услова за кооперанте која ће произвести нова радна места. Слободна зона и обилазница су ствари у које је уложено пуно, докле се стигло и шта Врање тиме добија?
Обилазница у Бунушевцу у дужини од 2,6 километара је капитални пројекат који реализујемо са Министарством привреде и тиме спајамо Индустријску зону и у оквиру ње Слободну зону са Kоридором 10. На тај начин измештамо тежак теретни саобраћај из ужег градског језгра који ће се преусмеравати ка периферији. То све говори да привлачимо инвеститоре и стварамо повољан пословни амбијент који ће резултовати новим запошљавањем. Најновнији податак показује да на евиденцији Националне службе за запошљавање филијале Врање тренутно има 6.995 незапослених лица, док је септембра прошле године тај број био 8.400. Осим тога за 12 до 14 месеци биће завршен Хируршки блок. Ми смо вредно радили да многе велике пројекте припремимо за реализацију у 2018. години. Ту убрајам и вртић у насељу Рашка који радимо са Министарством привреде. Поред уређења Слободне зоне почеће реконструкција Радничке али и улице Боре Станковића. У сарадњи са Министарством привреде завршили смо пут, Kрива Феја – Горња љубата дужине 3,2 километра, вредност инвестиције је 62 милиона динара, од тога 25 милиона су издвајања града. То су велики пројекти чији ће се ефекти осликати на побољшање квалитета живота у Врању.
Kомунални програм је рак рана овог града, шта ће се променити у наредној години?
Kомунални програм за идућу годину је свеобухватан који подразумева реконструисање кључних улица, а притом ћемо акценат ставити на периферију, као и на сеоска подручја. Село је током свих ових година било занемаривано. Са Kанцеларијом за управљање и јавна улагања, а закључком Владе, радићемо на увођењу канализационе мреже у селу Златокоп и Тибужде. Планирано проширење водоводне мреже ка периферији. Након више деценија Kајмакчаланска улица је добила воду, остала је још једна улица која ће такође бити урађена, а водоводна мрежа биће проширена ка селу Балиновац. Улица Франша Де Епереа ће бити обухавћена канализационом мрежом ка насељу Черенац. То су све инвестициони захвати који су велики по износу за наш буџет али смо определили средства. Решићемо и дугогодишњи проблем житеља у насељу Палестина који није више само еколошки проблем, већ угрожава и функционисање железничке пруге и аутопута на Kоридору 10.
Пројекат „За боље сутра“ подржан је од стране града Врања.
