Српска православна црква и верници данас обележавају Велику или Страсну суботу, хришћански празник посвећен успомени на погреб Исуса Христа и његов силазак у Хад. Велика субота је део страсне седмице и увод у Васкршње празнике. Православна црква верује да је Исус био тога дан у гробу телом, а да је духом био у Хаду, а у исто време на престолу био са Оцем и Духом, самим тим што је Он свеприсутни Бог, неодвојив од друга два лица Свете Тројице. На тај дан, Исус Христос је показао да је дошао крај старом веку који је био обележен светковањем суботњег дана и отпочео нови век у коме се светкује дан Његовог Васкрсења. Последњег дана Недеље страдања и смрти верници целивају плаштаницу на Христовом гробу која се на Велики петак свечано износи пред православне олтаре и крајем дана у суботу, пред славље Васкрсења, уз посебан ритуал опхода око цркве уноси у олтар.
На Велику суботу се завршавају послови неопходни за дочек великог празника. Спрема се и чисти кућа, боје јаја, по правилу изјутра пре изласка сунца. На велику суботу се не ради у пољу и жене не раде ручне радове.
Поноћном Васкршњом литургијом завршавају се дани жалости и почиње празник Васкрсења и прослављање најхвећег празника Васкрса. Почетак васкршњег славља оглашава се звонима на православним храмовима која први пут звоне после дана жалости када се, уместо литургија, служе царски часови, а богослужења најављују дрвеним клепалима.
