Дан државности Републике Србије, 15. фебруар, обележен је у Врању свечаним скупом крај барељефа вожду Ђорђу Петровићу Карађорђу на градском шеталишту.
Дан државности обележава се у спомен на два историјска догађаја: 1804. године подигнут је Први српски устанак у Орашцу, док је 1835. године донешен Први устав Књажевста Србије такозвани Сретењски устав, назван по данашњем верском празнику Сретење Господње. Овај устав био је на снази само 55 дана јер га нису подржале ни велике силе тога времена, али ни сам Милош Обреновић.
Полагањем венаца и цвећа крај барељефа вожду Ђорђу Петровићу Карађорђу, одата је почаст прецима који су храбро кренули у борбу против османске власти и ослобођење српског народа. Венце су положили, у име града Врања градоначелник др Слободан Миленковић са сарадницима, у име Министарства одбране и Војске Србије командант 4. бригаде Копнене војске бригадни генерал Слободан Стопа са сарадницима, начелник Пчињског управног округа Срећко Пејковић, у име ГО Врањска Бања председник Драган Сентић са сардницима, а у име Полицијске управе Врање начелник Игор Живковић са сарадницима.
Венце и цвеће су положиле и делегације Удружења потомака ратника ослободилачких ратова Србије до 1918. године, СУБНОР-a, Резервних војних старешина у Врању, Удружења грађана македонске националне заједнице „Гоце Делчев“ Врање, Удружење параплегичара Врање и чланови Извиђачког одреда „Сима Погачаревић“. Пошту су одали и представници Градских одбора Српске напредне странке, Социјалистичке партије Србије и ПУПС-а.
Поводом обележавања овог значајног празника пригодан говор одржао је председник Скупштине града Врања, Дејан Тричковић.
-Српски народ је народ велике и славне прошлости. Обележавањем данашњег дана славимо две свете вредности за које су се наши преци изборили – славимо слободу и славимо сррспку државу. Празник Сретење јесте темељ светих вредности за које су се наши преци борили и изборили. Два велика догађаја, два устанка, пред два века запалила су пламен који је био толико велики и моћан да осветли пут Србима и другим поробљеним народима у окружењу. Током Првог српског устанка, личност Kарађорђа одликовала се између осталог осећањем државотворности. Од буне против дахија до устанка против турске власти и званичне султанове војске, устаници су означили почетак свеопште српске револуције. Данас су наши циљеви другачији од Милошевих и Kарађорђевих, али је идеја иста. Идеја просперитета, очување јединства српског народа и националног идентитета. Не треба да се плашимо изазова и да се кријемо иза изговора. Наша одлучност треба да се огледа у бољем животу наших суграђана. Искуство нас учи да морамо да се уздамо у сопствену снагу и способност. Зато вредно радимо на јачању наше локалне заједнице у свим сферама. Морамо показати максималну одговорност, предузимљивост, толеранцију и разумевање, за све наше различитости и да се сагласимо макар у једном. Да је наша дужност према прецима и потомцима завештање на бољу будућност, будућност у миру и напретку. Слобода је синоним нашег постојања. Традиција ослободилачких ратова српске војске увек је носила исти значај – рекао је, између осталог, Тричковић.
Програм обележавања Дана државности отпочео је химном „Боже правде”, у извођењу хора Музичке школе „Стеван Мокрањац”.
Дан државности у Србији није био обележаван од 1918. па све до 2002. године, када је традиција обележавања oвог значајног празника обновљена. Овај датум сматра се најбитнијим датумом у политичком, културном и историјском календару Србије.