Преподобни Прохор Пчињски живео је крајем 10. почетком 11. века. Рођен је у побожној хришћанској породици. Његови родитељи Јован и Ана дуго нису могли да имају деце, али су се побожно молили за потомство те је Господ услишио њихову жељу и молитве. Прохор се образовао у складу са тадашњим временом.
-Свети Прохор је од младости изучио све науке тога времена а посебно закон Божји. Приликом изучавања закона Божјег, Светог Јеванђеља, он је заволео Господа Исуса Христа и зажелео да сав свој живот посвети њему. Када је постао пунолетан и након смрти својих родитеља он је разделио своје имање сиромасима и отишао да се подвизава у пустињи. Прво место његовог подвига било је пећина у Старом Нагоричану, Нагоричанска пустиња се назива, а касније је прешао на планину Козјак где је пронашао другу пећину и то је друга његова испосница. Укупно 62 године се подвизавао Свети Прохор. Ми сада не знамо колика је он сва искушења трпео од демона, од хладноће, од мраза, то само Господ зна и Господ је то њемо урачунао – рекао је игуман манастира Преподобног Прохора Пчињског архимандрит Методије Марковић и додао да је овај светитељ један од најзначајнијих на простору Јужне Србије и старе Србије.
Фото: архимандрит Методије Марковић
Говорећи о житију овог свеца архимандрит Методије каже да је био прозорљив.
-Знамо да је он био и прозорљиви старац из једног догађаја из његовог живота када се сусрео са византијским царем који тада још није био цар већ је био ловац који је ловећи срну наишао на Светог Прохора. Свети Прохор га је видео и позвао га по имену Романе. Роман се тада окренуо и био задивљен што Свети Прохор зна његово име тако да је дошао к старцу и поклонио му се. Свети Прохор је њему тада рекао Романе Диогене иди у Цариград ти ћеш постати византијски цар али сети се и мене старца и кад постанеш цар подигни бар мени једну малу цркву- рекао је архимандрит Методије.
Роман Диоген је заиста постао цар и то знамо из историјских извора али је заборавио на обећање које је дао те му се Преподобни Прохор Пчињски јавио у сну и подсетио на то обећање да му сагради цркву. Роман Диоген је одмах отишао у испосницу где су се сусрели али то је била прва испосница а Свети Прохор Пчињски је касније прешао у испoсницу на планини Козјак.
Свети Прохор Пчињски
Фото: Епархија врањска
-Роман Диоген је пронашао мошти Светог Прохора и хтео је да их понесе са собом у Цариград али мошти су стале на месту где се данас налази манастир, нису могле да се помере даље, кола нису могла да крену, тако да је Роман схватио да је воља била светитеља да остане на месту где се он подвизавао. Тако да је он са собом узео његову руку и однео у Цариград а у знак захвалности Светом Прохору он је подигао први манастир који се и дан данас налази на том месту. На основу историјских извора ми не знамо тачно шта се десило са руком Светог Прохора. Вероватно да се налази у некој светињи у неком манастиру на територији данашње Турске или је можда пренета у неки други манастир или неку другу земљу. Али, код нас постоји један делић моштију леве руке Светог Прохора која се чува у кивоту и која је доступна за поклањање нашим верницима – рекао је архимандрит Методије.
Доста је поклоника који долазе у манастир посвећен Преподобном Прохору Пчињског а ове године манастир слави 950 година постојања.
Захваљујемо се на сарадњи Епархији врањској.
Пројекат „Врањска Света Гора“ подржан је од стране Министарства културе и информисања Републике Србије на Конкурсу за суфинансирање проjеката производње медијских садржаја за радио и интернет медије у 2020. години.
