Брана Првонек – јединствена на југу Србије

На југу Србије, удаљена 12 км од Врања, 5 км од ауто пута Београд-Скопље и 3 км од железничке пруге Београд-Ниш-Скопље- Солун налази се једна од најстаријих бања у Србији, Врањска Бања. Градска општина Врањска Бања формирана је 21.03.2011. године. Састоји се од 9 месних заједница са 21-им насељеним местом и према последњем попису (2011. године) има 11.711 становника.

Бању окружују обронци планина Бесне Кобиле и Великог Пештера обрасли вегетацијом, Српске Чуке и Патарице. По природним ресурсима се истиче Првонечки крај са акумулационим језером “Првонек”.

Брана „Првонек“, јединствена на југу Србије, налази се Бањштици – Бањској реци која је десна притока Јужне Мораве у истоименом селу. Њена основна намена је, с обзиром да је реч о регионалном вишенаменском водопривредном објекту, снабдевање водом становништва и индустрије града Врања, општине Бујановац и евентуално општине Прешево, потом и заштита од поплава, оплемењавање малих вода у периодима неповољних хидролошких услова у сливу, као и производња електричне енергије.

Акумулацију бране „Првонек“ прихрањују воде Бањске реке и Градашнице. Бањска река је типичан планински водоток који дренира воде са западних падина Бесне Кобиле. Акумулација је формирана приближно на средини речног тока, са запремином од око 20 милиона m3. У темељу је широка 321 метар, на круни дуга 250 метара, висина бране је 78 метра а максимална дубина језера је 78 метара, а пуњење се предвиђа до нивоа од 65 метара.

Радови на изградњи бране према пројекту београдског Института „Јарослав Черни” отпочели су крајем 1989. године, изградњом објеката на десној обали док је изградња објеката на левој обали започета 1990. године. Насипање преградне конструкције започето је 1992. године. Пуштена је у пробни рад септембра 2005. године а у току 2013. године стекли су се услови да се успешно заврши изградња бране „Првонек“ а у изградњу овог најзначајнијег и највећег капиталног објекта уграђено је 1,41 милион кубика различитог материјала.

Акумулација Првонек није имала важан плански документ којим се утврђују режим и зоне заштите акумулације. Овакав документ је неопходан ради очувања природних ресурса, спречавања дивље градње али и заштите самог земљишта око и у близини бране. У сарадњи са ресорним министарством и Институтом за архитектуру и урбанизам, брана Првонек добила је и просторни план подручја посебне намене.

Просторни план подручја посебне намене слива акумулације „Првонек” је урађен на основу Одлуке о изради Просторног плана и Одлуке о изради Стратешке процене утицаја Просторног плана на
животну средину урађен је 2018. године. Представља плански основ за остварење санитарне заштите слива акумулације „Првонек” са браном, прибранским објектима, водозахватом и делом цевовода сирове воде у обухвату подручја Просторног плана и садржи детаљну разраду за зону I заштите акумулације (зона
непосредне заштите), брану и подбрански део.

Уређењем путева и повезаност са новим ауто путем је нова шанса за развој ове атрактивне дестинације. У подножју бране Првонек и великог језера, акумулације са које се Врање снабдева водом је мање језеро, дуго 700 метара. Два острва су у средишту, а на обалама са једне стране шљунак, са друге камен. Излетиште Првонек је од Врања удаљено 20 километара и својом лепотом мами излетнике и туристе.

Извор: ЈП „Водовод“, ГО Врањска Бања, Просторни план подручја посебне намене слива акумулације „Првонек“ нацрт просторног плана, Институт за архитектуру и урбанизам Србије, Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Београд, фебруар 2018. године

Пројекат „Врањска Бања – бисер југа Србије“ подржан је од стране града Врања на Конкурсу за суфинансирање пројеката производње медијских садржаја из области јавног информисања на територији Града Врања у 2020. години