Малика Еминовић Коштана била је ромска лепотица, певачица и играчица. По њој је Бора Станковић створио славну драмску јунакињу и истоимено књижевно дело.
Малика је рођена је у Врању. Удала се за Максута Рашитовића из Врањске Бање и са њим је имала два сина Ису и Ћерима. Као своју децу чувала је и две Максутове кћерке из првог брака. Живели су у насељу Бурдинци. Њени савременци су је описали као прелепу жену, русе косе, медних уста, бујниг груди и заносних кукова. Очи су јој биле „као у кошуте“ и прича се да је по тим очима добила име. Други су мишљења да је надимак добила по дрвету и плоду кестена – коштана којих је у то време када је она живела у Врањској Бањи било у изобиљу.
Велимир Булатовић је у књизи „Бања Краљице Драге (Врањска Бања)“ записао:
„Коштана је певала за краља Александра који је посећивао оца у Врањској Бањи. Долазио је код ње кући, у циганску махалу, да је види. Александра је за њу слао официре да је воде у Београд. Ишла је. Том приликомсе блачила у „свилу и кадифу“ а у косу је стављала цвет. Нудили су јој лагодан живот у Београду, али она никад није помилсила да напусти циганску страћару у Бањи. Сећање на Коштану не леди. О њој су често причали њеи, унук Кадрија Ајдиновић, музичар и праунук Србољуб Максутовић. Кадрија је имао надимак Тито, јер је био Титов партитан и борац Осме српске бригаде. Коштана је била лепа и млада када јој је муж умро. Кадрија је причао да „Нашу кућу никад није обрукала“. Једном приликом се на нешто огребала, није ишла код доктора и добила је тровање. Од тога је умрла.“
Коштана је тражила од Боре Станковића да јој плати део ауторског хонорара од извођења представе у позориштима широм земље јер је драма Коштана у то време изазвала велико интересовање публике. Тврдила да је Бори послужила као инспирација. Међутим, није успела усвојој намери ни путем суда.
Умрла је 1946. године. Сахрањена је 1946. године на ромском гробљу у Врањској Бањи. Из ње су остале песме које је највише волела и певала као што су „Из Бању иде“, „Стојанке бела Врањанке“, „Отвори ми, бело Ленче“, „Жали дико“….
Славуј пиле
„Славуј-пиле, не пој рано,
не буди ми господара;
сама сам га успавала,
сама ћу га разбудити:
отићи ћу у ђул-башту,
узбараћу струк зумбула,
шинићу га по образу:
Устај, аго, устај, драго!“ – део песме из комада из врањског живота с песмама –
„Коштана“ Борисав Станковић.
У Коштаниној кући у насељу Бурдинци у Врањској Бањи данас нико не живи.
Насловна фотографија: screenshot из књиге Бања Краљице Драге (Врањска Бања)“ Велимир Р. Булатовић, Врањска Бања 2019. год у издању Народног музеја Врање – текст под називом Малика Еминовић Коштана
Остале фотографије:Врањска плус
Пројекат „Врањска Bања – бисер југа Србије“ подржан је од стране града Врања на Конкурсу за суфинансирање пројеката производње медијских садржаја из области јавног информисања на територији Града Врања у 2020. години
