Међународни научни скуп у славу Преподобног Прохора Пчињског

У оквиру обележавања значајног јубилеја манастира Преподобног Прохора Пчињског 25. и 26. септембра одржан је дводневни међународни научни скуп “Преподобни Прохор Пчињски – 950 година у српском народу”.

Први дан одржан је у манастиру који је посвећен овом светитељу. Епископ врањски господин Пахомије рекао је да се за овај научни скуп пријавило око 50 излагача али због целокупне епидемиолошке ситуације дошло је 25.

-Надамо се овај научни скуп да ће да осветли ову нашу светињу а самим тим и историју српскога народа на овим просторима, око 1.000 година. То је може се казати први скуп научни такве природе о питању историје манастира Светог Прохора Пчињскога. Ја се захваљујем свим члановима Програмског савета који су се заиста потрудили да овај научни скуп припреме. Такође и Управи манастира на челу са игуманом Методијем и свима осталима наравно члановима организационог одбора и Влади РС која је помогла материјално да одржимо научни скуп и све остале активности које смо радили, које радимо и које ће бити рађене до краја године поводом 950 година ове наше велике светиње – рекао је Епископ врањски господин Пахомије.

 

Професорка Сунчица Денић у свом научном раду бавила се „Народним умотворинама и предањима из Пчињског краја у записима Јована Хаџи – Васиљевића“, професор Драгиша Бојовић, одржао је излагање на тему свог рада „Свети отац и четири брата у прози Григорија Божовића“, професор Влада Станковић говорио је на тему „Ктитори манастира Преподобног Прохора Пчињског, цар Роман Диоген и краљ Милутин“, док је професорка Јелена Ердељан говорила на тему „Мотив јелана у житију и иконографији Светог Прохора Пчињског“.

 

-Јован Хаџи-Васиљевић је неко ко се деценијама бавио овим простором и могуће је да је он један од првих. Не само што је оставио монографију која је извориште за наша истраживања будућа, већ је направио три врло значајне књиге Јужна и Стара Србија, Прешевску, Кумановску и Скопску област и у тим књигама су велике целине о народном стваралаштву. Из тога заправо ја узимам те вредности и о њима говорим. Како би наш народ рекао нешто није ни било ако народ није пропевао, ако није опевано. Народна песма, народна прича, предање и легенда је заправо највећи бележник и он је баштинио вредност и Светог Прохора и самог народа који је овде опстао – рекла је о свом раду проф. др Сунчица Денић професорка Педагошког факултета у Врању Универзитета у Нишу.

 

-Тема мог научног рада је „Свети отац и четири брата у путописној прози Григорија Божовића“, једног писца који је деценијама након Другог светског рата био запостављен. Тих неколико путописа које је оставио, објавио у Политици, говоре о великом континуитету црквеног, православног живота на овим просторима. Од православних Ромеја преко православних Срба, до тих година, истичући улогу српских владара али изнад свега истичући улогу оних духовника, игумана овога манастира, који су сачували овај манастир, да бисмо ми данас били у прилици да обележимо 950 година његовог постојања – рекао је проф. др Драгиша Бојовић из Центра за византијско – словенске студије Универзитета у Нишу.

 

-Говорићу нешто управо о значају овог региона и самог манастира у време средњевековних ктитора, византијског цара Романа Диогена који је основао манастир 1070. године и у време српског краља Милутина који је почетком 14. века обновио манастир. Као што је напоменуо и преосвећени владика Пахомије следеће године се навршава седам векова од упокојења Светог краља Милутина другог ктитора манастира Преподобног Прохора Пчињског. Ово ће бити прилика да и култ Светог Оца Прохора и Милутиново ктиторство у 14. веку на неки начин послужи и као увод у прославу тог јубилеја следеће године којим ће се додатно истаћи значај овог региона не само за српску историју и духовност него и за српску садашњост – нагласио је проф. др Влада Станковић са Филозофског факултета Универзитета у Београду.

 

-У свом раду ја ћу се осврнути на поступак сакрализације простора везаног за манастир Светог Прохора Пчињског и за важне топосе који сежу уназад до позне антике а живи су током читавог средњег века и у српском народу захваљујући управо везама непрекинутим и сталним и утемељености српске културе у византијској цивилизацији, византијској култури. С тим у вези биће речи о сликарству ове цркве, како оном које потиче из средњег века тако и о оном што је такође веома важно нагласити јер то потенцира континуитет ове светиње, сликарство из 19. и 20. века. Посебно ћу разматрати тему из житија Светог Прохора Пчињског где се он среће са царем Романом Диогеном а у целој тој причи веома важну улогу игра једна света животиња да тако кажемо, јелен, која је заправо слика самога Христа – рекла је проф. др Јелена Ердељан са Филозофског факултета Универзитета у Београду

 

Игуман манастира Преподобног Прохора Пчињског архимандрит Методије Марковић након поздравне речи на скупу одржао је предавање на тему „Монашки подвиг Преподобног Прохора Пчињског у светлости васкрсења Христовог“.

-Најтеже и за човека најглавније питање које налазимо у Светом Јеванђељу поставио је Христу управо један младић: „Учитељу благи, шта ми треба чинити да добијем живот вечни? Важност тог питања у очима Светог Прохора достигла је највећу могућу меру. Оно опредељује између вечнога живота и вечне смрти. Свети Прохор у лику младића види себе. Тај осећај живог Логоса који се обраћа ономе који чита Свето Писмо суштински је определио живот младог Прохора. Горећи пламеном љубављу према Господу, жудео је да му даноноћно служи умом и срцем, духом и телом. Зато је волео цркву и њена Света Богослужења и сваки дан одлазио у њу на молитву. То је била најслађа храна његовој побожној души – истакао је у свом излагању архимандрит Методије Марковић игуман манастира Преподобног Прохора Пчињског.

 

Скупу је поред научних истраживача, монаштва, свештенства и гостију присуствовао и народни посланик из Бујановца Ненад Митровић који је поздравио присутне.

-У години великог јубилеја, 950 година од постојања Светог оца Прохора Пчињског за мене изузетно велика част да могу да вам се обратим да вам се захвалим што сте пре свега прихватили да данас учествујете на једном оваквом међународном скупу где ћемо говорити о сигурно најстаријој светињи у Србији, за нас изузетно важној, нарочито за нас који живимо у овом крају – истако је народни посланик Ненад Митровић.

 

Други дан међународног научног скуп одржан је 26. септембра у Свеправославном центру Преподобни Јустин Ћелијски и Врањски. Скуп је део програма обележавања 950 година манастира Преподобног Прохора Пчињског.

Фото: Епархија врањска

Захваљујемо се Епархији врањској на сарадњи.

Пројекат „Врањска Света Гора“ подржан је од стране Министарства културе и информисања Републике Србије на Конкурсу за суфинансирање проjеката производње медијских садржаја за радио и интернет медије у 2020. години.