Епидемиолог др Станковић: У наставку борбе против ковида 19 треба да нас руководе одговорност, здравствена култура и мотивација да победимо пандемију

Од Вухана до данашњих дана прошло је много тешких тренутака борбе са Корона вирусом. Тада у децембру 2019. године почела је пандемија корона вирусне инфекције, са којом се свет суочио, и у јулу 2021. године и даље траје. До сада је оболело близу 187 милона људи у свету, од којих је око 4 милиона умрло, у Србији око 700 хиљада оболелих и 7000 умрлих. Свет и наша земља чине све да се сузбије пандемија. Обољевање од корона вирусне инфекције код млађе популације, са јаким имуним снагама, испољавало се у виду асимптоматских и лакших случајева без упале плућа, само са губитком чула мириса или укуса,темпеаратуром до 37,5 и боловима у грлу.

 

Корона вирус је код старијих особа са ослабљеним имуним системом, са хроничним болестима, изазивао кашаљ, отежано дисање и масивне тешке упале плућа и разарао их, што се могло видети на скенеру, а што се нажалост понекад и поред кисеоничне терапије и стављања на респиратор завршавало смртним исходом. Корона вирус је нов вирус који се појавио 2019. године и због тога је добио назив KОВИД 19. Ради се о респираторном вирусу који је изазивао упале плућа и који се брзином најбржег саобраћајног средства из једног дела света, односно Вухана у Кини проширио на остале земље у свету. Нису се у почетку знале микробиолошке и епидемиолошке карактеристике вируса, па чак и данас се у потпуности не знају. И свет и ми сналазили смо се у спречавању ширења вируса увођењем различитих мера, показало се, да ли због дисциплине, да је то најбоље успело Кини. Предузимане су мере ограничења кретања људи, затварања аеродрома, градова, граница, трговина, угоститељских објеката, школа, контрола уласка из других земаља.

Увек се намеће питање да ли се могло брже реаговати, дисциплинованије поступати, да ли су мере у појединим периодима требале бити оштрије?

Чињенице су да је паника због пандемије била присутна и да је велики број људи у марту 2020. године,око 400 хиљада, ушао у нашу земљу. На границама и аеродромима успостављала се санитарна контрола путника и они су били у кућном карантину након уласка. Наша земља имала је респираторе, набављала и додатне количине, брзо су адаптирани неки постојећи болнички капацитети у ковид болнице, касније су изграђене нове. Мењали су се терапијски приступи у лечењу короне, а заправо лека који на вирус делује није било. Антибиотици су спречавали бактеријске упале, витамини и минерали припомагали организму да се подигне имунитет и организам избори са инфекцијом. Показало се да се пандемија не може зауставити респираторима, кисеоничним боцама, тако су спречавани смртни исходи и чувани животи људи. Пандемија се ипак сузбијала маском, дистанцом, избегавањем контаката и дезинфекцијом руку. Појавом вакцина против KОВИД 19 почели су да нестају страх и паника код људи широм света, јавили су се оптимизам и нада –  каже у разговору за портал ТВ Врањска плус, сумирајући претходни период, др Слађан Станковић, спец. епидемиолог Завода за јавно здравље у Врању.

Шта нам је чинити у наставку борбе против КОВИД-а?

-Оног тренутка када је почела масовна вакцинација људи широм планете, почели смо да добијамо борбу са корона вирусом и пандемијом, прешли смо у контра офанзиву у тој борби, коју ћемо извесно је добити и пандемију сузбити. Та борба ће се добити на глобалном нивоу када буде добијена у свим деловима, односно регијама света, било би пожељно синхроно, паралелно, истовремено. Једини показатељ колико смо близу победи биће нам проценат вакцинисаних људи, што буде био виши то ћемо бити победи ближи, каже доктор Станковић. Након свих таласа пандемије и смањења броја оболелих, а затим великих економских, привредних и туристичких губитака, и негативног утицаја на психу људи, морало је доћи до попуштања против епидемијских мера свуда у свету, па и код нас, јер живот мора да се одвија – закључио је  епидемиолог Станковоћ.

 

Но, и даље морамо поштовати превентивне епидемијске мере које су неопходне и које се налажу у датом тренутку, у складу са актуелном епидемиолошком ситуацијом све до сузбијања пандемије и регистровања обољевања од корона вирусне инфекције у појединачним случајевима.

-У наставку борбе против КОВИД 19 треба да нас руководе самосвест, одговорност, здравствена култура, схватање значаја здравља и мотивација да победимо пандемију, јер не постоји ништа веће, лепше, боље и вредније од здравља, нити постоји већа победа од оне над болешћу и пандемијом. Ако борбу са пандемојом схватимо као утакмицу ми смо већ у другом полувремену, половина борбе је прошло, ми водимо у борби са Корона вирусом, по резултатима колективног имунитета односно броја комплетно вакцинисаних против КОВИД 19, који се ближи 50% и у нашој земљи и у Пчињском округу, а знамо да је циљ минимум 75% вакцинисаних – каже Станковић.

 

Пројекат „Корак испред Ковида 19“ суфинаниран је из буџета Републике Србије – средствима Министарства културе и информисања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.