У Галерији Народног универзитета Врање отворена је изложба фотографија „Цинцари, заборављени народ на Балкану – Врањске породице и знамените личности цинцарског порекла“. Реализацију ове изложбе помогло је Министарство културе и информисања Републике Србије. На располагању је посетиоцима до 3. септембра.
Изложба је приређена у организацији Народног универзитета Врање и Центра за језик и културу Цинцара Балкана „Москопоље“ Београд, а отворио ју је песник Мирослав Цера Михаиловић. Он је између осталог истакао да готово сви Врањанци цинцарског порекла потичу из села Преображење, које се налази на 11 километара од Врања. Некада је ово село било средиште среза, како је објанио Михаиловић.
Присутне је поздравила и директорка ЈУ Народни универзитет Врање Гордана Димитријевић истакавши да није случајно одабран овај датум када се обележава Преображење Господње с обзиром на то да је највећи број цинцара из села Преображење и одакле је највћи број цинцара кренуо у расејавање према Владичином Хану.
О изложби су говориле: Радмила Марчић, ауторка изложбе и Лила Кона, председница Центра за језик и културу Цинцара Балкана „Москопоље“, Београд.
Лила Кона, председница Центра за језик и културу Цинцара Балкана „Москопоље“, Београд истакла је да је ово само делић фотографија и породица тако значајних за овај крај. -Преображење сматрам колевком за цео југ па и шире, јер знамо колико потомака који су завршили у Београду као академици, професори и научници, врло значајни. Циљ је да мало подигнемо свест о томе колико су Цинцари као народ на овим просторима дали допринос и у прошлости па и данас у изградњи целокупног нашег друштва и државе истакла је Кона.
Ауторка ове изложбе, иначе мастер историје по струци Радмила Марчић, рекла је овом приликом да њени преци потичу из села Преображење. – Све цинцарске породице које су се спустиле из села Преображење углавном су се бавиле трговином и занатством. Њихово насељавање се завршило до пред Други светски рат – рекла је између осталог ауторка изложбе Марчић.
Цинцари или Армãни, како сами себе називају, су стари аутохтони народ Балкана. Прапостојбина им је на тромеђи садашње Грчке, Албаније и Македоније. Порекло воде од староседелачких популација: Илира, Трачана, Грка. Продором V римске легије на те просторе, већи део те популације, посебно они који су живели уз главну артерију – Via Egnacija био је романизован. Цинцари или Армани говоре неолатински језик. Православне су вере.
После ослобођења од Турака 1878. године, трговачко и занатлијско становништво насеља Преображење почиње да мигрира у новоосноване варошице које још нису биле развијене, у Владичин Хан, Сурдулицу, Предејане, Врање.
Прве цинцарске породице у Владичин Хан су се населиле око 1880. године. Насељавање Владичиног Хана становницима Преображења је трајало до 1925.године (породице Јовановићи, Тасићи, Љубићи, Недељковићи, Марчићи, Костићи и Митићи.