Владика Пајсије је рођен 1806. године од оца Стала и мајке Василије. Био је грчко-словенског порекла. При крштењу добио је име Петар, у Његушу, у Берској области.
Образовање је стицао школовањем у месту рођења, Цариграду и Халки, где је завршио теологију и био придворни јеромонах у Патријаршији. Добро је познавао словенско-грчки и турско-стамболски језик. Извесно време је радио као учитељ у цариградској Галати, а потом и као писар у Патријаршији. Налазећи се у Врању као викар митрополита Јоакима, бива добротвор српске просвете.
Године 1847. постављен је за администратора епархије у Врању. На овој дужности провео је пет година, тако да после овога бива „посвећен“ за врањског епископа, а 1868. године за скопског митрополита. Он је од 1865. године управљао из Врања скопском епархијом, јер је у то време митрополит Јоаким као члан Синода био на служби у Цариграду.
Владика Пајсије је био по много чему интересантна личност српско-словенског духовног и световног живота југа Србије. Оцене његове личности и дела су противречне. Прве тежиште стављају на мноштво његових позитивних психо-физичких особина и прагматичних општедруштвених и национално-српских акција, док друге које се могу сматрати мање поузданим и веровартним, сведоче о њему као „експоненту грцизма“ у српско-православном духовном животу.
Фото: Књига „Владичин Хан – генеза, насеобинска еволуција и геопросторне промене“ Србољуб Стаменковић (1997)
Био је упадљив, тамнопут, пуне црне косе и браде. Одевао се скромно, волео је да има добре јахаће коње, добар кућни намештај и пратњу. Био је племенит човек и свештеник, одан српској православној цркви и јужносрбијанској традицији.
Име општине Владичин Хан везује се управо за личност скопског митрополита Пајсија, с тим што постоје две варијанте тумачења.
Према првој варијанти, митрополит Пајсије се помиње као градитељ хана и његов други власник. Наводи се да је хан владике Пајсија „задужбински хан“, али и да је он купио хан 1870. године од Стефана Грка, па је хан тако добио име по црквеног титули новог власника. На основу накнадног истраживања, потврђено је да је владика Пајсије један од више власника истог хана, само у различитим временским интервалима.
Према другој варијанти, владика Пајсије је једном или два пута годишње свраћао у „турски хан“, а пошто је био омиљен код становништва, они су настојали да га виде и поздраве. Тада су се распитивали: „где је владика?“, а одговор је био: „владика је у Хан“. Отуда и назив Владикин, односно Владичин Хан.
Фото: Књига „Владичин Хан (1878-1941)“ Стојадин С. Цакић
Пајсије је био врло енергичан и довитљив и са добром трговинском предиспозицијом. Од уштеђевине је купио једну друмску механу у селу Калиманцу око које се људи почеше насељавати. По механи као сопствености владике место доби име Владичин Хан, а ти подаци показују да владика није изградио, већ је хан купио јер је важио за богатог човека.
Он је у Врању поред цркве подигао зграду коју је народ назвао митрополија. После ослобођења Врања 1878. године, купио је од кћери бившег врањског паше Хусеина најлепшу и највећу кућу у граду и исту поклонио врањској општини за школу.
Владика Пајсије је у Врању провео време од 1865. године, када је управљао скопском епархијом, па све до 29. новембра 1892. године, када је умро у Скопљу. За време боравка у Врању заволео је српску просвету и Врањанце, добро је познавао јужњачки говор и исти употребљавао. Био је заштитник српског народа од Арнаута, Турака и Бугара. Сахрањен је код цркве Светог Спаса.
Коришћена литература и фотографије:
- Стаменковић Србољуб (1997) Владичин Хан – генеза, насеобинска еволуција и геопросторне промене. Београд: Географски факултет Универзитета
- Цакић С. Стојадин (2003) Владичин Хан (1878-1941). Владичин Хан: Скупштина општине Владичин Хан
Пројекат „Корачали су врањском калдрмом“ подржан је од стране Министарства културе и информисања Републике Србије на Конкурсу за суфинансирање проjеката производње
медијских садржаја за радио и интернет медије у 2018. години.
