Јован Хаџивасиљевић српски историчар, етнограф и књижевник, рођен је у Врању, 18. октобра 1866. преминуо у Београду 29. марта 1948. године. Отац му је био Хаџи Василије из породице Погачаревић, мајка Катерина ћерка кумановског викарног епископа Димитрија Младеновића.
За Јована Хаџивасиљевића важи да је био одличан ученик, талентован и вредан. Основну школу и дворазредну Гимназију завршио је у Врању. Паузирао је три године јер у Врању није било виших разреда да би потом школовање наставио у Нишу, где му је један од професора био Стеван Сремац. Велику школу, историјско-филолозофски одсек, завршио је у Београду, а докторирао у Бечу 1897. године.
Фото: Википедија
Као чиновник Министарства иностраних послова службовао је од 1898. до 1904. године у Битољу, Скопљу и Београду. Државну службу напустио је 1904. Од тада па до 1940. године био је секретар Друштва Свети Сава у Београду. Све време је радио на националном просвећивању Срба. Хаџивасиљевић је био и уредник билтена ”Братство” који је излазио под окриљем Друштва Свети Сава.
Важно је напоменути да је Јован Хаџивасиљевић био учесник Балканских ратова и Првог светског рата.
Његов научни рад огледа се у томе да је написао велики број радова из историје, географије и етнологије. Вредност његових радова је у томе што су засновани на теренским истраживањима, а посебно на просторима Старе Јужне Србије. Прошлост ових крајева пробудила је у њему интересовање, те је објавио 200 историјских и етнографских радова о њима. Његова архива и данас представља незаобилазан извор за изучавање историје Срба у Османској царевини од друге половине 19. века до Балканских ратова.
Његов допринос историјској науци је неоспоран ако узмемо у обзир да је тадашњи историчар Стојан Новаковић говорио о њему као о једном од својих настављача. Хаџивасиљевић је познавао историју, политику, социологију, религију што је значило за етнографска истраживања која су свакако повезана са овим научним областима и дисциплинама.
Уживао је поштовање краљевске породице Обреновић. Краљ Милан га је званично упознао са својим сином Александром Обреновићем, од тада му је краљев двор увек био отворен али и добија епитет “Обреновићевац”. Међутим, то му доноси невоље касније, након Мајског преврата и доласка Карађорђевића на престо Хаџивасиљевић бива склоњен са политичких и друштвених токова тадашње Србије. Није био по вољи ни народној “Титоистичкој” власти јер су његове књиге окарактерисане као просрпске односно националистичке. Јован Хаџивасиљевић се није додворавао властима и није био прокомунистички оријентисан иако је његов рођак Сима Погачаревић погинуо у Другом светком рату као комуниста. После рата долазио је у родни град неколико пута али није наилазио на добар пријем код Врањанаца, штавише о његовом раду и делу почиње се говорити тек 90-их година прошлог века. Живео је скромно, при крају свог живота чак и врло оскудно с обзиром на то да му је тадашња власт оспоравала право на пензију. Помагала му је његова братаница Катерина. Није се женио, за њим су остала вредна дела која сажимају његов целокупни научно – истраживачки рад. У његову част откривена је спомен биста у Градском парку у Врању.
Најзначајнија дела др Јована Хаџивасиљевића су:
Прилеп и његова околина
Јужна Стара Србија, историјска, етнографска и политичка истраживања
Бугарска зверства у Врању и околини 1915-1918
Четничка акција у Старој Србији и Маћедонији,
Скопље и његова околина
Аутобиографија
Извор: “Знаменити Врањанци”, Љубица Здравковић Џонов
Пројекат „Корачали су врањском калдрмом“ подржан је од стране Министарства културе и информисања Републике Србије на Конкурсу за суфинансирање проjеката производње
медијских садржаја за радио и интернет медије у 2018. години.
