Борисав Станковић, рођен је 31. марта 1876. године у Врању. Његов отац Стојан, био је по занимању обућар, а мајка Васка, ћерка богатог врањског трговца Ристе Грка. Бора је растао као јединац, јер је његов млађи брат Тимотије умро у другој години живота. Несреће међутим, нису престале смрћу малог Тимотија, јер врло брзо умире и Борин отац, Стојан, 1881. године, а мајка Васка, две године касније. Тако да се од тада о Бори старала Злата, његова баба по оцу. Баба Злата је била пореклом из старе, угледне, али осиромашене врањске породице, тако да не чуди чињеница да је врло често Бори причала о “старом“ Врању.
Бора Станковић је основну школу и седам разреда гимназије (која данас носи његово име) завршио у Врању. Осми разред гимназије завршио је у Нишу, где је и матурирао. Баба Злата, која му је била и отац и мајка, умире у фебруару 1896. године, исте године када Бора уписује Економски одсек Правног факултета у Београду. Жеља за образовањем била је велика, а како је Бора био без новца, био је принуђен да прода кућу локалном свештенику као би могао да настави школовање. Иако је студирао на Правном факултету писана реч била је његова опсесија. Први рад објавио је 1894. године у часопису “Голуб“. Била је то песма “Мајка на гробу свога јединца“. Потом је 1899. издао “Из старог јеванђеља“, а већ годину дана касније 1900., у часопису “Звезда“ излази трећи чин дела “Коштана“. По његовим речима то је “позоришна игра у четири чина“. Цела драма штампана је у Српском књижевном гласнику, две године касније, 1902. иако ју је Бора више пута преправљао све до 1904. када је изашла коначна верзија. У међувремену, 1902. године у Новом Саду су објављени “Божји људи“, а у Београду “Стари дани“. У периоду 1903 – 1904. Станковић проводи неколико месеци у Паризу, а после повратка ради као цариник и порезник.
Правни факултет у Београду, Бора Станковић завршио је 1904. године, када се и оженио Београђанком, Ангелином Милутиновић. Са њом је имао три кћери. Упоредо са формирањем породице и свакодневним обавезама Бора Станковић наставља да пише, тако да 1910. године објављује роман “Нечиста крв“. Овим делом направио је велики искорак у српској књижевности, тако да је овај роман проглашен ремек делом. Ратне 1915. године био је принуђен да остави породицу у Краљеву и да се као посланик Министарства вера повлачи пред непријатељем у Ниш, заједно са моштима Стефана Првовенчаног. Међутим, на том пута бива заробљен у Подгорици од стране Аустроугара, који су га потом интернирали у Дервенту. Ипак, у јулу 1916. године уз помоћ пријатеља бива пуштен из заробљеништва и враћа се у Београд. Како би прехранио породицу Бора прихвата да у “Београдским новинама“ пише културну рубрику. Четири године касније, 1920. године, постаје чиновник Министарства просвете у Уметничком одељењу. У априлу 1924. Бора Станковић обележава три деценије књижевног стваралштва и његова драма “Коштана“ се опет штампа и игра. Бора Станковић умире релативно млад, 22. октобра 1927. године, у 51. години живота. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду.
Целокупан књижевни опус Борисава Станковића везан је за Врање. Иако је ретко одлазио у Врање и нема података да је икада био у околним селима, умео је мајсторски да ослика менталитет људи из врањског краја. У једном предавању признао је да је своје ликове обликовао према причама које је слушао. Спајао је елементе више личности како би његови ликови деловали пуније. Његово стваралаштво углавном се сврстава у реализам, али има и особина које нагињу ка натурализму. Ипак, многи критичари сматрају га зачетником модерне српске књижевности.
Бора Станковић је увео врањски говор у књижевност, због чега је био стално критикован од стране многих савременика школованих на западу. Критиковали су његов језик и стил писања, говорећи да су његова дела „неписмена и орјентална“. Тек касније испоставиће се да управо богатство језика којим описује сва осећања и стања духа својих ликова ствара праву слику унутрашњих немира са којима се многи боре.
Јављајући се у време када се млађа генерација све интензивније оријентише према западњачким узорима, Бора Станковић остаје привржен реалистичним традицијама. Његова дела су прожета осећањем наклоности према патријархалном свету старе Србије. Описујући трагичне личности, јунаке који пропадају као „поетичне жртве љубави“, Бора Станковић је дао упечатљиву слику завичајног Врања, раслојавање и дегенерацију старих трговачких породица, продирање сеоског елемента у град. Био је сликар страсних сукоба и носталгије за младошћу. Проза Борисава Станковића надахнута је осећајем фатализма и источњачке чулности. Осим што је писао приповетке и романе окушао се и као драмски писац. Бора Станковић је ситуацију и прилике у Београду за време Првог светског рата описао у мемоарском делу “Под окупацијом“. Занимљиво је да ни један његов рукопис није сачуван.
Борисав Станковић и његово књижевно стваралаштво имали су велики утицај на културу Врања и на формирање идентитета Врањанаца. Многе образовне установе, удржења и институције у граду носе његово име. Пре свега Гимназија, затим Градска библиотека и професионално позориште. Такође, једна од главних улица у граду носи назив овог знаменитог Врањанца који је корачао калдрмом у граду под Пржаром. Врањанци су се између осталог одужили свом књижевнику спомен бистом која годинама краси Градски парк.
Његова кућа која је изграђена 1855. године, после конзерваторско-рестаураторских радова, изведених 1966.године, претворена је у Музеј посвећен његовом животу и стваралаштву. Обновљена је и реконструисана 2018. године средствима Министарства културе и информисања РС преко пројекта „Градови у фокусу“. Као варијанта развијене моравске куће представља вредан споменик народног градитељства. У дворишту се налази башта, стари дуд, калдрма и бунар, као и летња кухиња. Окружена лозницама, цвећем личи на давно заборављени Борин свет, скривен од модерног доба. Налази се у улици која носи име његове баба Злате.
Пројекат „Корачали су врањском калдрмом“ подржан је од стране Министарства културе и информисања Републике Србије на Конкурсу за суфинансирање проjеката производње
медијских садржаја за радио и интернет медије у 2018. години.
