Оливера ВерицаЂорђевић дала је живот за слободу, страдала је са само двадесет година живота.
Рођена је 1922. године у Врању, као друго од троје деце Ристе и Тодоре Трајковић. Породица је због непријатности била приморана да промени презиме у Ђорђевић. Отац Риста Трајковић био је угледни трговац, док је мајка Тодора, рођена такође Трајковић, по мајци потицала из старе и угледне врањске породице. Оливерин прадеда по мајци био је богати врањски чорбаџија Роде Јован, а остали преци по мајци и оцу су потицали из Кратова, Охрида и Трговишта.
Оливера Верица Ђорђевић изучавала је кројачки занат, након што је добила Мајсторско писмо, отворила је свој салон у Врању. У новембру 1939. године укључује се у рад актива СКОЈ-а у Врању од када активно и редовно учествује у раду СКОЈ-а. У јуну 1941. године је одређена да заједно са сестром Јелицом води рачуна о техници, а средином јула 1941. са још троје другова је растурила велики број летака са прогласом локалног МК КПЈ који су саставили Сима Погачаревић и Стојадин Младеновић. Ова храбра млада девојка у то време извршавала је бројне пропагандне задатке, а након санитетског курса била и на челу илегалне десетине у махали Панађуриште у Врању.
Два дана након погибије Симе Погачаревића 23. децембра 1941. године, Верица заједно са Ћипром Станковићем и Љубомиром Михајловићем одлази у Кукавички НОП одред и тамо учествује у свим борбама које је Одред водио. Двадесет петог и 26. марта 1942. године на терену Игришта, Шилова, Поповца и Горњег Врановца, на простору између Лесковца и Лебана, Одред је водио битку са снагама четника у којој су многи погинули. Четници су опколили Косту Стаменковића, његов кћер Лепшу, Мару Ђорђевић и Оливеру Верицу Ђорђевић. У таквој ситуацији Коста је одлучио да активира бомба, од које су сви смртно страдали. Касније, Коста Стаменковић проглашен је за народног хероја.
Фото: СУБНОР Врање
Оливера Верица Ђорђевић погинула је у борби следећи идеје СКОЈ-а. Њен живот завршио се, а да је тек почео. Погинула је са само 20 година. Родно Врање је није заборавило, у њену част подигнута је спомен – чесма, коју је највероватније подигао Општински одбор СУБНОР-а у Врању и Општина Врање. Не постоји поуздан податак које године тачно је спомен – чесма подигнута, према сведочењима грађана то је било око 1985. године. Њено име носио је и Дом за децу и омладину „Оливера Верица Ђорђевић“ у Врању који као установа више не постоји.
Фото: СУБНОР Врање
Фото: СУБНОР Врање
Извори https://sr.wikipedia.org
Монографија “70 година савеза бораца Врања”, Стојан Младеновић и Миодраг Марковић, издавач Градски одбор СУБНОР-а Врање
Пројекат „Корачали су врањском калдрмом“ подржан је од стране Министарства културе и информисања Републике Србије на Конкурсу за суфинансирање проjеката производње
медијских садржаја за радио и интернет медије у 2018. години.
