Гусеничар за породицу Цветковић из Врања

Ирена Цветковић има 34 године и живи у насељу Огледна станица у Врању са својим родитељима, мајком Станијом и оцем Благојем. Од рођења болује од најтежег облика церебралне парализе. Њен живот је везан за инвалидска колица у којима, поред кревета, проводи највише времена. Не може да говори и хода, не контролише руке и ноге, не може сама да се храни тако да јој је потребна брига и нега 24 часа дневно, каже њена мајка Станија која има 60 година.

– Више времена смо провели у болницама него код куће. Наш свакодневни живот не може да се опише. Ирена не може ништа, парализована је од рођења. Од јутра до мрака никад немаш мира, тешко је, она не може ништа, ни рукама, ни ногама, не говори нити можеш да је разумеш шта хоће. И да је изнесем, и да је унесем, и да је шетам, и да је нахраним као бебу, све… – објашњава Иренина мајка.

Станија је некада радила у компанији Јумко. Има 60 година, у инвалидској је пензији и има месечна примања од 8.000 динара. За своје колеге са којима је радила има само речи хвале јер су имали пуно разумевања и помагали јој на све могуће начине. Са супругом Благојем који не ради изродила је троје деце, два сина која живе са својим породицама и ћерку Ирену.

Ирена дане проводи у инвалидским колицима, а њен прозор у свет је двориште око зграде у којој живи на првом спрату без лифта. Њен излазак из стана и свакодневно кретање биће много лакши захваљујући гусеничару – ортопедском помагалу који је за ову младу девојку обезбедио град Врање.

-Кад је лепо време она сваког дана тражи да је изведем, радује се. Изведем је, прошетам ту око зграде и поред школе. Када пада киша и када је лоше време и она је сама свесна да не можемо да изађемо. Ирена се радује сваком изласку из куће. Сада ће све бити много лакше – каже Цветковићева и додаје:

-Видела сам на интернету како се уграђују лифтови, различите гусеничаре, и онда сам дошла до закључка да је то оно што нам треба. Све и свашта сам гледала али сам схватила да је гусеничар права ствар. Са локалном самоуправом имам супер сарадњу, они су ми стварно изашли у сусрет у најтежој ситуацији када сам и ја оболела. Више не могу да је носим и ово је за мене не много, него највише – каже Станија која за своју ћерку увек има снагу, ма колико да се она не осећа добро тог дана. Према њеним речима, воља је једино што је држи.

Градска већница за социјална питања Данијела Милосављевић, са којом смо разговарали у дому породице Цветковић, каже да је мајка затражила помоћ од локалне самоуправе и била иницијатор да се крене у процедуру набавке гусеничара, али да су пре тога морале да се испоштују законске процедуре.

-Драго ми је што смо помогли породици Цветковић којој ће ово ортопедско помагало олакшати излазак из куће, не само у отворену социјалну средину већ и за одлазак код лекара. Гусеничар је набављен захваљујући градоначелнику Миленковићу који је имао и разумевања, мотивацију и вољу да помогне овој породици. Испитивале су се и друге могућности, али једино је било могуће да се препрека или баријера савлада овим гусеничаром. Надам се да ће породици значити ово помагало јер сви имају право на нормалан живот.

Град Врање је започео процедуру измене Одлуке о социјалној заштити где ће бити уврштен овај вид материјалне подршке и другим породицама, набавка гусеничара или неког другог ортопедског помагала које није на листи Фонда за здравствену заштиту Републике Србије. Неким породицама је потребна и адаптација стамбеног простора како би се омогућила приступачност инвалидима – каже Милосављевићева.

Након измене Одлуке о социјалној заштити, овакав вид материјалне помоћи биће омогућен преко Центра за социјални рад.

Станија и Благоје чине све како би помогли својој болесној ћерки и олакшали јој живот. Љубав, несебично пожртвовање и брига су за Ирену најбољи лек и утеха у свакодневној борби за достојан живот њене породице.

-Борићемо се и даље. Борићемо се све док можемо а кад не можемо не знам… видећемо. До задњег тренутка, борићу се – каже Иренина мајка Станија.

-Церебрална парализа је скуп најразноврснијих физичких, чулних и менталних оштећења која настају као последица повреде мозга најчешће у раном детињству. Током рехабилитације, дуготрајног процеса чији се исход не може унапред предвидети, нека од ових оштећења могу се санирати, или се њихове последице могу делимично ублажити. Узрок ових поремећаја је повреда мозга настала пре порођаја, током порођаја или током првих година дететовог живота, која утиче на дететову способност кретања, држања тела и равнотеже, при чему се у зависности од положаја и озбиљности повреде мозга код детета, поред тешкоћа у кретању, могу јавити и многи други проблеми – тешкоће у развоју, епилептични напади, тешкоће у говору, тешкоће у учењу, оштећење слуха или вида.

Велики број особа са инвалидитетом са последицама церебралне парализе користи инвалидска колица и друга ортопедска помагала. Церебрално парализоване особе чине више од 95% чланова Савеза за церебралну и дечију парализу – стоји на сајту Савеза за церебралну и дечију парализу Србије (www.cerebralnaparaliza.rs)

Пројекат „Види ме. То сам ЈА!“ подржан је од стране града Врања

Захваљујемо се породици Цветковић на сарадњи. 

Извор: Савез за церебралну и дечију парализу Србије (www.cerebralnaparaliza.rs)