Свети Прохор Пчињски – велики благослов и за нашу цркву и за нашу државу

Народ и црква од вајкада су били једно биће које заједно, живи, дише, расте и страда. Ту везу посебно учврстио је Свети отац Сава. Зато је свих ових година Епархија врањска била активно укључена не само у организацију и већ и реализацију бројних програма.

Почетак овогодишње Светосавске недеље која је одржана од 21. до 28. јануара протекао је у знаку отварања изложбе „Духовно и културно благо манастира Преподобног Прохора Пчињског” поводом обележавања 950-те годишњице постојања Манастира Светог Прохора у изложбеном простору врањског позоришта.

-Свети Прохор Пчињски је један драгуљ тог првог миленијума на овим просторима тако да ова 950- та годишњица коју обележавамо у овој години је велики догађај не само за наш крај, Епархију врањску и Пчињски округ него и за саму историју, други миленијум хришћанства.

Свети Прохор Пчињски је један извор непресушни за историју српске цркве и велики благослов и за нашу цркву и за нашу државу.

Ова изложба је приказује остатке остатака богатства које је постојало у Манастиру Светог Прохора Пчињског. На жалост, у време Првог и Другог светског рата све је однешено и никада није враћено културно богатство међу којима су биле и рукописне књиге које су биле похрањене у Народној библиотеци, и 1941. године су страдале са културним богатством српског народа када је српска престоница бомбардована.

У овој 2020. години обележавају се два значајна јубилеја – 950 година од постојања једне од најзначајнијих светиња на југу Србије манастира Светог Прохора Пчињског и 700 година од велике обнове манастира од стране Краља Милутина у 14. веку – рекао је приликом отварања Светосавске недеље епископ врањски господин Пахомије.

Аутори изложбе „Духовно и културно благо манастира Преподобног Прохора Пчињског” су кустос Народног музеја Врање Јелена Атанасовић и игуман манастира Преподобног Прохора Пчињског архимандрит Методије Марковић.

-Овде се налазе реплике фресака и икона из манастира. Најстарије фреске потичу из 14. века. Ту су такође и књиге из манастирске ризнице као и богослужбени предмети који се чувају у самом манастиру. То су предмети који су се раније користили у богослужбеном животу манастира а сада се налазе у ризници и  стална су поставка манастирске ризнице. На жалост она није толико богата као код осталих манастира јер је у време Првог и Другог светског рата манастир био опустошен тако да ови предмети који се овде налазе су из самог манастира – рекао је игуман манастира Преподобног Прохора Пчињског архимандрит Методије Марковић.

Након Врања, изложба под називом “Духовно и културно благо манастира Преподобног Прохора Пчињског“ отворена је и у Дому културе у Бујановцу. Том приликом промовисано је и фототипско издање ретке монографије “Манастир Светог Оца Прохора Пчињског аутора архимандрита Методија Ж. Миловановића Манастир Св. Оца Прохора Пчињског из 1924. године.

Манастир Прохора Пчињског налази се на територији општине Бујановац, на шумовитим обронцима планине Козјак, на левој обали реке Пчиње, у бизини села Кленике, 30 км јужно од Врања. Манастир је у XI веку подигао византисјки цар Роман IV Диоген (1068 – 1071) а у XIV веку обновио га Свети краљ Милутин. Светиња је кроз векове имала велики историјски значај. У време турског ропства српскога народа много је пута страдао као и у време I и II Светског рата.

Прве активности поводом обележавања јубиларне 950-те годишњице Манастира Преподобног Прохора Пчињског почеле су још 1. новембра 2019. године када је одржан састанак Организационог одбора коме су присуствовали многи представници црквених, друштвених, научних, културних и других институција у земљи укључујући и Николу Селаковића генералног секретара председника Србије Александра Вучића, покровитеља манифестације. Тада су утврђене активности које ће се одвијати током целе године.

Свечаном академијом поводом ктиторске славе Светог Краља Милутина обновитеља Манастира Преподобног Прохора Пчињског пре 700 година која ће бити одржана 12. новембра биће окончано обележавање јубилеја. А до краја новембра у плану је објављивање неколико пригодних публикација међу којима се издваја монографија о преподобном Прохору Пчињском.

Припремљено је и такође ретко издање монографије аутора Јована Хаџи Васиљевића Свети Прохор Пчињски и његов манастир из 1900. године као и рукопис превода монографије од групе аутора на енглески и руски језик као и објављивање још неколико наслова и другог пратећег материјала.

На предлог владике Пахомија један од учесника у обележавању јубилеја биће и Филозофски факултет у Београду, који ће организовати међународни научни скуп. Доктор Влада Станковић, професор историје Византије на Филозофском факултету истакао је на конференцији за новинаре која је одржана у фебруару да ће научни скуп бити одржан од 11. до 13. јуна, када ће више десетина научника из земље и иностранства осветлити историјат манастира као средишта српске културе, духовности и очувања националног идентитета.

Са научног скупа биће објављен зборник са различитим темама, почев од зачетака манастира у 11. веку до говора Пчињског краја. Планира се и штампање старих и нових монографија, почев од 1900. године па до данас.

Организатори обележавања јубилеја су Епархија врањска, Богословски факултет у Београду, Филозофски факултет у Нишу, Матица српска, Педагошки факултет у Врању и Институт за српску културу.

Захваљујемо се на сарадњи Епархији врањској.

Пројекат „Врањска Света Гора“ подржан је од стране Министарства културе и информисања Републике Србије на Конкурсу за суфинансирање проjеката производње медијских садржаја за радио и интернет медије у 2020. години.