Поводом обележавања 950-те годишњице постојања највеће светиње на југу Србије, манастира Светог Прохора Пчињског, у Владичином Хану отворена је изложба под називом „Духовно и културно благо манастира Преподобног Прохора Пчињског“ у оквиру манифестације „Видовдански Дани 2020.“ која је ове године прославила јубилеј – две деценије постојања. Oдржана je од 25. до 28. јуна.
-
- Фото: Епархија врањска
Изложба која је приређена у Дому културе изавала је велику пажњу грађана којима су се обратили аутори изложбе игуман манастира Светог Прохора Пчињског аримандрит мр Методије Марковић и Јелена Атанасковић, кустос Народног Музеја у Врању.
Архимандрит Методије говорио је о животу и подвигу Преподобног Прохора, као и о богатој историји манастира, док је Јелена Атанасковић говорила о културном значају манастира Светог Прохора, као и о вредности и значају изложених експоната из манастирске ризнице међу којима су и богослужбени предмети, црквени утвари и књиге манастирске ризнице, веома ретке из периода од XVIII до XX века, потом фотографије живописа на паноима и икона из различитих фаза духовног живота манастира.
Ова изложба је пре Владичног Хана, у фебруару ове године, симболично пред Дан државности Републике Србије била постављена и у Дому културе „Вук Караџић“ у Бујановцу. Том приликом је промовисано и фототипско издање монографије под називом „Манастир Св. Оца Прохора Пчињског“ из 1924. године.
-Оно што видите само је делић онога што је остало од великог богатства тог светог места у које су наши преци хиљаду година улагали себе и своју веру показивали. Почев од Косовске битке па све кроз историју мукотрпниг ропства нашег народа – све те стадијуме је пратио манастир Светог Прохора Пчињског који је неколико пута рушен и обнављан, а велику обнову и процват доживео је у 19. веку када су наши преци остели мало слободе и они су ту своју слободу и веру уграђивали у светиње – рекао је врањски владика пахомије у Бујановцу.
-Желили смо да овом изложбом публици укажемо на изузетан значај и лепоту манастира који непрекидно живи већ скоро читав миленијум. Надамо се да смо овом изложбом публику успели да подсетимо на значај и на величину светиње која живи са нама, која је у близини наших домова и да позовемо све људе да посете манастир и да се поклоне светим мироточивим моштима подвижника из козјачке пустиње да се поклоне Светом Прохору Пчињском – рекла је ауторка изложбе Јелена Атанасовић.
Проф. др Сунчица Денић Михаиловић је овом приликом говорила о фототипском издању монографије под називом „Манастир Св. Оца Прохора Пчињског“ из 1924. године.
-Захваљујући бризи Његовог преосвештенства епископа врањског господина Пахомија о старим документима и књигама посвећеним манастиру Светог Прохора Пчињског објављује се фототипско издање ове мале монографије али веома ретке и веома вредне. Књига „Манастир Св. Оца Прохора Пчињског“ штампана је скоро пре 100 година, има 20 страна, на почетку са копијом иконе Светог Прохора а објављена је у Штампарији и књиговезници Стара Србија у Скопљу 1924. године. Као ретка и стара брошура, драгоцена је, јер је написана од пера неког ко је био на извору информација о манастиру, код кога су као старешине Светог Прохора Пчињског биле манастирске књиге, рукописи, летописи и друга документа – рекла је професорка Денић која је уредник монографије.
Фототипско издање књиге под називом „Свети Прохор Пчињски и његов манастир“ Јована Хаџи-Васиљевића у издању Свеправославног друштва „Преподобни Јустин Ћелијски и Врањски“ и Књижевне заједнице „Борисав Станковић“ из Врања штампано је поводом 950 година манастира Светог Прохора Пчињског и 700 година од његове обнове.
Фото: www.eparhijavranjska.org
Захваљујемо се Епархији врањској на сарадњи.
Пројекат „Врањска Света Гора“ подржан је од стране Министарства културе и информисања Републике Србије на Конкурсу за суфинансирање проjеката производње медијских садржаја за радио и интернет медије у 2020. години.
