Ковид – 19 је унео стрепњу међу грађанима и сигурно ће бити оних који ће осетити проблеме са менталним здрављем и после пандемије. На ову тему разговарaли смо са др Сашом Ђорђевићем, директором Здравственог центра Врање.
Које су последице корона вируса и да ли нам предстоји и даље борба са вирусом?
– Сведоци смо да су последице након тешког периода који траје дуже од две године, од избијања пандемије корона вируса многобројне, како код људи са придруженим хроничним обољењима, тако и код људи који претходно нису имали скоро никаквих хроничних болести и тегоба. Најчешће су те последице везане за кардиоваскулалрне болести и неуролошка обољења, али свакако подједнако су важне и последице које је борба са пандемијом корона вирусом оставила на ментално здравље целокупног становништва. Управо због тога, министар здравља Златибор Лончар одржао је састанак почетком месеца са представницима здравствених установа, које се баве менталним здрављем и 1. јуна 2022. године су званично прогласили јун за Национални месец менталног здравља у Србији, током којег ће се промовисати значај очувања менталног здравља – рекао је др Ђорђевић.
Колики је значај имунизације?
-Када говоримо о процесу имунизације становништва против обољења изазваних Ковидом 19 који и даље траје, несумњиво је да је значај имунизације у току пандемије корона вирусом био велики. Сматрам, да је имунизација била у већем обиму, број заражених би био далеко мањи, док би клиничке слике код заражених биле лакше – нагласио је др Ђорђевић.
Колико је искуство лекара и медицинских радника након две године борбе са вирусом корона?
-На самом почетку пандемије знање лекара и здравствених радника везано за лечење и борбу са корона вирусом у целом свету и код нас није било велико. Временом и кроз пандемију стицали смо непроцењиво искуство које је уз праћење инструкција и протокола прописаних од Светске здравствене организације за праћење и лечење ове болести допринело да се лечење унапреди, побољша и да уз активну кампању спровођења имунизације, резултати у борби против корона вируса буду бољи.
Ви имате и лично искуство са ковидом-19, победили сте вирус. Да ли осећате неке последице?
-Ваше питање о мојим личним искуствима и да сам победио вирус, носи у себи и констатацију да је прича сваког појединца који се борио са овом болешћу засебна и јединствена. На моју жалост два пута сам имао инфекцију корона вирусом. Први пут на самом почетку пандемије и други пут у последњем таласу, са тада актуелним омикрон сојем вируса. При првој инфекцији сам имао тешку клиничку слику, дуже болничко лечење уз кисеоничну потпору, где сам из личног искуства осетио сву тежину ове болести. У међувремену сам спровео комплетну имунизацију, примио сам све три вакцине и захваљујући томе, при другој инфекцији имао сам само лакше симптоме болести. Вирус је наравно, оставио последице у виду повременог замарања и блажих симптома. Имам срећу, то одговорно тврдим, што сам и пре пандемије водио и сада водим здрав живот и што сам здрав ушао у борбу са корона вирусом.
Да ли је лако организовати живот након пандемије и последица које је оставила?
-Живот не може да стане. Живот је неумитно текао пре, за време и сада тече после пандемије. Захваљујући одговору руководства наше државе на пандемију и Министарству здравља, као и друштву у целини у свим сегментима, имамо ситуацију да се сада здравствени радници враћају свом раду и активностима као у време пре пандемије. Дакле лечењу свих оних болести које су на неки начин биле запостављене током трајања пандемије. Због насталог вакума услед пандемије изазване корона вирусом, преоптерећених здравствених установа ковид пацијентима али и због страха од заражавања грађана да дођу у здравствене установе током пандемије, сада имамо повећан број пацијената код којих се поједина обољења касно дијагностикују, касно се почело са лечењем, и ту пре свега мислим на повећан број кардиоваскуларних, неуролошких пацијената као и на онколошке пацијенте са обољењем у узнапредовалом стадијуму – рекао је др Саша Ђорђевић, директор Здравственог центра у Врању.
Каква је тренутно ситуација у Пчињском округу?
-Здравствени центар Врање је као најјача и највећа регионална здравствена установа у Пчињском округу као и здравствени радници запослени код нас, заједно са комплетним немедицинским особљем понео најтежи и највећи део терета у борби против корона вируса. На основу тренутне епидемиолошке ситуације, на основу бројева прегледа у нашим Ковид амбулантама и с обзиром на чињеницу да је Ковид болница затворена, можемо да кажемо да је епидемилошка ситуација сада задовољавајућа. И поред тога и даље апелујемо на грађане да буду одговорни и да поштују основне мере заштите.
Како је организовано било лечење нон ковид пацијената у условима које је диктирала пандемија?
-Пандемија је диктирала начин живота у целом свету у последње више од две године а рад у здравственим установама је био организован у заиста другачијим околностима него што је то било раније. И поред ангажовања здравствених радника у ковид систему, лечење нон-ковид пацијената у Здравственом центру Врање је било организовано у континуитету и у складу са препорукама Кризног штаба за сузбијање заразне болести Ковид-19. То значи да је у јеку пандемије, нарочито у време такозваних „пикова“ таласа када је био велики број заражених Ковидом 19, оперативни програм је подразумевао хитне хируршке интервенције док су хируршке интервенције које су могле да сачекају одлагане. Онколошки пацијенти су такође сагледавани и медицински збринути све време трајања пандемије.
Каква је сада организација рада у Здравственом центру у Врању?
-Наша здравствена установа која је лидер у регину у области превенције здравља, такође се трудила да и у време пандемије у мери у којој је то било могуће одржи активности које су биле усмерене на превентивно деловање и свакако смо набавком бројних најсавременијих медицинских апрата који ће унапредити дијагностику заслужено изборили место за улазак у онај круг здравствених установа у Србији где ће за наше грађане бити омогућен и организован скриниг за малигна обољења од којих наши грађани, процентуално и највише обољевају –нагласио је директор ЗЦ Врање др Саша Ђорђевић.
Да ли је потребно указивати на потребу непрекидне одговорности?
-Непрекидна одговорност је можда и кључна реч у борби са корона вирусом. Индивидуална и колективна друштвена одговорност је нешто на шта је потребно перманенто указивати и опомињати и ако нас је пандемија у том смислу нечему научила онда је потреба одговорности.
Пројекат „Живот у доба вируса“ подржан је средствима града Врања на конкурсу за суфинансирање пројеката производње медијских садржаја из области јавног информисања у 2022. години. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.