Према Првој црквеној заповести, у цркву би требало да одлазимо редовно, пре почетка богослужења, како се кашњењем не би ометао сам ток богослужења и одвлачила пажња верника који су се усресредили на молитву. Како и на који начин требамо улазити у порту храма, саму светињу и излазити из ње уз благослов оца Небојше Стојадиновића, доносимо и више детаља о овој теми.
Када долазимо у цркву, требало би да се на самом улазу или капији побожно прекрстимо и пођемо ка целивајућој или главној икони, стоји у канонима Српске православне цркве. Обично се ова икона налази на средини храма и представља светитеља коме је храм посвећен или је то икона празника који се тога дана светкује.
Из цркве не треба да излазимо пре завршетка Службе и пре него што свештеник произнесе отпуст. Проповед, која је обично при крају, требало би да пажљиво саслушамо и да настојимо да бар главну поруку запамтимо. Целивамо икону и крст у руци свештеника, уз његов благослов и нафору на длан десне руке одлазимо из православне светиње.
Не завршава се све када свештеник на крају литургије каже „У миру изађимо“. Са светог места излазимо испуњени божанским миром и спокојем, одлазећи домовима, где остатак дана проводимо са својим ближњима.
