Ђорђе Тасић – великан српске правне науке

Фото: Ђорђе Тасић портрет Зорана Стошића Врањског који се налази у згради Начелства у Врању

Ђорђе Тасић је неко ко је обележио развој правне науке у Србији. Био је доктор правних наука и професор, теоретичар и филозоф права и социологије. Родио се у Врању 25. октобра 1892. године од оца Ристе који је био општински писар и мајке Параскеве. Основну школу и шест разреда гимназије, Тасић је завршио у Врању док је седми и осми разред са великом матуром завршио у Трећој београдској гимназији.
На Правни факултет у Београду уписао се 1911. године, ту га затиче и рат који прекида његово школовање све до 1919. године када поново почиње са радом Универзитет у Београду. Усмени докторски испит положио је марта 1920. године а потом у мају исте године одбранио своју тезу  „Проблем оправдања државе“. Исте године је изабран за доцента Правног факултета у Суботици, a од 1922. па до јесени 1930. године је професор љубљанског Правног факултета. Од 1930. до 6. априла 1941. године био је професор Правног факултета у Београду. Избијање рата га затиче на положају декана факултета одакле га окупатор удаљава да би 4. новембра 1941. године био ухапшен и држан неко време у логору на Бањици, 25. августа 1943. године Гестапо га је поново ухапсио и већ сутра стрељао на Сајмишту.

Ђорђе Тасић свој таленат испољавао је још од малих ногу. Постоји податак да је још као ђак првог разреда основне школе добио задатак да одржи говор гостима на светосавској приредби. Већ у врањској Гимназији био је активан у ђачкој литерарној дружини “Заштита” док на студијама почиње са објављивањем књижевних и научних радова.

Фото: Википедија

Тасић је био човек великог распона интересовања. Осим правне теорије и правне филозофије огледао се и у социологији и књижевности. Објављивао је у иностранству и на различитим језицима, оглашавао се и у збoрницима и часописима. У његово време на сцени европске правне теорије владала су два опречна правца нормативизам Ханса Келзена и солидаризам Леона Дигија. Правни тоеретичари приклањали су се једном или другом али не и Ђорђе Тасић. Он је сачинио сопствену интегралистичку теорију која право осветљава као сложен и вишеслојан феномен саткан од разноврсних елемената, од нормативно – догматских и социолошко – филозофских.

Тасић се интересовао за социолошка истраживања па је 1935. године основао “Друштво за социологију” а у периоду 1939-1941. био је уредник „Архива за правне и друштвене науке“.

За овог великана српске правне науке везују се врлине попут скромности и поштења. Кажу да је помагао људима кад год је био у прилици. Посебно је ценио слободу човека, на београдском Универзитету, био је један омиљених професора. Непосредно пре рата одлучно се супроставио напорима да се сузбије аутономија Универзитета, чиме је навукао на себе гнев и мржњу оних који су наметали такве идеје.

Фото: Биста у парку у Врању

Ђорђе Тасић за собом је оставио преко 600 објављених радова што на матерњем што на страним језицима. Његово најпознатије дело је уџбеник “Увод у правне науке” (Енциклопедија права) који је штампан у три издања (1935. 1938. и 1941. године). Тасић ће остати упамћен као велики мислилац и научни стваралац а родно Врање одужило му се подизањем спомен бисте у Градском парку.

10. октобра 1977. на фасади судске зграде у граду под Пржаром откривено је спомен-обележје које ће трајно сачувати успомену на др Ђорђа Тасића.

Koришћена литература: “Ђорђу Тасићу у спомен”, уредник проф. др Јовица Тркуља, Библиотека „Трагови“, Београд 1999.

Пројекат „Корачали су врањском калдрмом“ подржан је од стране Министарства културе и информисања Републике Србије на Конкурсу за суфинансирање проjеката производње
медијских садржаја за радио и интернет медије у 2018. години.