Поводом 950 година манастира Светог Прохора Пчињског и 700 година од његове обнове, штампано је фототипско издање књиге под називом „Свети Прохор Пчињски и његов манастир“ Јована Хаџи-Васиљевића у издању Свеправославног друштва „Преподобни Јустин Ћелијски и Врањски“ и Књижевне заједнице „Борисав Станковић“ из Врања.
Монографија је прво објављена 1900. године у Београду, у штампарији Краљевине Србије, у тврдом повезу, подељена на 10 поглавља у 67 страна.
–Проводећи ђачке одморе у свом родном месту, у Врању, и сам сам тражио прилике, да чешће изађем у пределе наше под Турцима. И, међу важним појавама у пределима између Струме и Врадрара, који су на се моју пажњу привлачили, јесу и три манастира, тројице од првоиспосника српских. У редовима који следују, описаћу само историју Св. Прохора Пчињског и његова манастира. Радећи овај посао за време свога службовања у Битољу, био сам сваке библиотеке лишен, те може бити, да ни ови редови о Св. Прохору Пчињскога и његову манастиру неће бити потпуни – записао је маја 1899. године д-р Јован Хаџи-Васиљевић.
На почетку књиге аутор пише о дотадашњим житијима о Св. Прохору а те записе назива легендама јер у то време није било много података о овом светитељу. Потом описује Пчињски манастир Светога Оца Прохора за кога каже да је „један од најважнијих манастира српских у северном делу предела између Струме и Вардара, манастир, после манастира Грачанице први и најважнији и у свима српским земљама“. Описани су и путеви манастирски, сам манастир и црква, библиотека, имање, старе цркве овога манастира као и историјска места. Доста пажње је посвећено и самој историји манастира и свештенству које је боравило у манастиру.
Проф. др Сунчица Денић у поговору књиге пише да монографија „Свети Прохор Пчињски и његов манастир“ д-р Јована Хаџи-Васиљевића представља непроценљиву вредност како у нашој историографији, тако и у свеукупном културном и духовном животу нашег народа.
–Написана је прецизно и објективно, са великом одговорношћу и љубављу. До данашњег дана ово је значајан и један од највреднијих извора за све потоње помене о манастиру Светог Прохора Пчињског.
Ово фототипско издање монографије рађено је по потпуно сачуваном примерку који се налази у Народној библиотеци Србије, под бр. II 6078. На овом примерку је и посвета Јована Хаџи-Васиљевића: Узвишеном Господару Србије, Његовом Величанству Краљу Александру, у знак верности и оданости, 18. децембра, 1900. г у Београду, са потписом најпокорнији Др Јован Хаџи-Васиљевић.“
Монографија Јована Хаџи-Васиљевића о Светом Прохору, укључујући броширану монографију Манастир Св. Оца Прохора Пчињског од архимандрита Методија Ж. Миловановића, из 1924. године, а објављену почетком 2020. године у издању Свеправославног друштва „Преподобни Јустин Ћелијски и Врањски“ овим обнављају лик и дело једног од најзначајнијих Светих отаца Србије и самог манастира Прохора Пчињског – записала је марта 2020.године, између осталог, уредник проф. др Сунчица Денић.
Књига је објављена са благословом епископа врањског господина Пахомија. Главни и одговорни уредник је архимандрит мр Методије Марковић а уредник проф. др Сунчица Денић Михаиловић док припрему за штампу потписује мс Ненад Дејковић.
Фототипско издање књиге „Свети Прохор Пчињски и његов манастир“ Јована Хаџи-Васиљевића још један је прилог досадашњим фототипским монографијама о Јужној и Старој Србији и Скопљу и околини, у издању Књижевне заједнице „Борисав Станковић“ коју је приредила Сунчица Денић, уз техничку опрему Ненада Дејковића.
Извор: Фототипско издање књиге „Свети Прохор Пчињски и његов манастир“ Јована Хаџи-Васиљевића у издању Свеправославног друштва „Преподобни Јустин Ћелијски и Врањски“ и Књижевне заједнице „Борисав Станковић“ из Врања, Врање 2020.; Епархија врањска www.eparhijavranjska.org
Фото: Врањска плус
Захваљујемо се Епархији врањској на сарадњи.
Пројекат „Врањска Света Гора“ подржан је од стране Министарства културе и информисања Републике Србије на Конкурсу за суфинансирање проjеката производње медијских садржаја за радио и интернет медије у 2020. години.
