Онлајн научни скуп у част Преподобног Прохора Пчињског

Други дан обележавања међународног научног скупа „Преподобни Прохор Пчињски – 950 година у српском народу” одржан је у Свеправославном центру Преподобни Јустин Ћелијски и Врањски и то онлајн путем интернета због актуелне епидемиолошке ситуације.

Том приликом своје научне радове изложили су Бобан Стојковић из Призренске Богословије Св. Кирила и Методија у Нишу, др Васиљ Јововић из Богословије „Свети Петар Цетињски“, проф. др Борис Стојковски са Филозофског факултета у Новом Саду, др Урош Шешум са Филозофског факултета Универзитета у Београду и проф. др Галина Александровна Казимова из Москве.

Неке од тема о којима је на скупу било речи су: „Летопис манастира Светог Прохора Пчињског као историјски извор“, „Помени Светог Прохора Пчињског у штампи Црне Горе 1835-1941“, „Један римокатолички запис о Светом Прохору Пчињском“, „Српска четничка акција у Источном повардарју 1911-1912“.

– Врло су значајна за историју Епархије врањске имена тутора са њиховим прилозима, као и запис о манастиру Светог Николе у селу Репиште, за који се каже, цитирам: „То је велики, богат манастир, са 70 калуђера. Једном приликом Турци наиђу са јаком силом, манастир опљачкају и спале, и калуђере побију“. Значајна личност Епархије врањске и овог поднебља јесте поп Богдан, који је страдао као свештеномученик, за кога стоји да је убијен 1837. године, тако што га је извесни Хусеин паша обесио. Поп Неша, како се на више места помиње то име у летопису, је неко ко се, како стоји: „Много заузимао за цркву, веру и народност српску“. Манастир је ослобођен од Турака јануара 1878. године – рекао је Бобан Стојковић из Призренске Богословије Св. Кирила и Методија у Нишу.

 

– У дугом временском интервалу, од 1835. до 1918. године, Црна Гора је прошла кроз теократску владавину Његошевог доба, доба књажевине и краљевине Црне Горе. Од 1918. године, простор данашње Црне Горе улази у састав Краљевине СХС, односно Краљевине Југославије. Од 1835. године, када излази прва јавна публикација, до краја Првог светског рата, излазио је велики број периодичних публикација, које су већином одражавале став владајуће елите. У тој штампи писано је о подручју југоисточне Србије, у коме се налази и манастир Светог Прохора Пчињског. У ширем контексту дешавања на том подручју, тако и током трајања српске средњовековне државе, тако и током друге половине 19. и почетком 20. века, за време Балканских ратова и Првог светског рата, и оно је изражавало како мишљење владарске породице Петровића, тако и мишљење тадашње црногорске јавности – нагласио је др Васиљ Јововић из Богословије „Свети Петар Цетињски“.

 

– За време српске четничке акције, која се изводила од 1897. до 1908. године, српски четници су у борбама у којима су били успешни успели да организују сва српска насеља и границе. Тада се граница налазила код села Буштрања, па све до Вардара. Уток реке Пчиње у Вардар представљао је важно стратешко место. Такође, за српску страну је било важно да отимање из организације оних села која су се налазила у околини Криве Паланке. Четничка организација је спровођена на тај начин што би коњичка чета ушла у одређено село, сељацима дала оружје, успоставила месне четничке одреде, именовала четнике, страже, курире, тако би села била повезана куририма и у случају потребе сељаци су били дужни да притекну у помоћ – испричао је др Урош Шешум са Филозофског факултета Универзитета у Београду.

 

– Наведено је 97-оро светитеља, а на 20. месту је Преподобни Прохор Пчињски. Постоји врло кратак, али интересантан запис, који каже да је Прохор на месту где је живео, где се налази Пчињски манастир, живео као монах и пустињак. Наведено је да постоји његов манастир у Македонији. Овде можемо видети да се Мартинов не позива на неке посебне изворе. Користио је Даничића, Јована Рајића и друге који су сматрали да су сви средњовековни српски владари заправо били везани за римокатоличку цркву. На крају свега, аутор даје кратке и издвојене коментаре – изјавио је проф. др Борис Стојковски са Филозофског факултета у Новом Саду.

 

– Захваљујем се члановима Савета који су заиста ове године доста радили, 4 седнице смо имали, као и учесницима скупа што смо се овде данас окупили у овим неприликама. Упућујем молитву Светог Прохора Пчињског свим верницима. Надам се да ће ускоро изаћи и зборник радова са овога скупа. Нека нас Господ чува – изјавио је Епископ врањски господин Пахомије који је такође присуствовао догађају.

 

 

Скуп је затворила професорка Јелена Ердељан, деканица за науку Филозофског факултета Универзитета у Београду:

– Дали смо веома значајан допринос, имали смо 28 радова изложених у два дана из области које се тичу свих друштвено-хуманистичних наука. Видели смо овом приликом да је тенденција у савременој науци превазићи партикуларизацију као и да је теологија у основи свих хуманистичких наука. Искрено се радујем зборнику који ће настати као резултат ове конференције, мислим да ће то бити заиста веома велики допринос науци не само у нашим оквирима, већ и да ће бити за читав академски свет то један велики продор у нешто што је до сада можда мање било осветљено а то је значај ове територије и свега што се ту дешавало у континуитету од позне антике до данашњих дана – нагласила је Ердељан.

 

Фото: Врањска плус

Захваљујемо се Епархији врањској на сарадњи.

Пројекат „Врањска Света Гора“ подржан је од стране Министарства културе и информисања Републике Србије на Конкурсу за суфинансирање проjеката производње медијских садржаја за радио и интернет медије у 2020. години.