У српској историји један од кључних момената који је утицао на светињe и мошти светитеља које су биле од важнoсти за Србе је Банатски устанак 1594. године. (Банатски устанак из 1594. године био је један од три највећа устанка у српској историји и највећи устанак пре Првог српског устанка. Срби у области Баната (тада у саставу османског Темишварског ејалета) су 1594. започели велики устанак против турске власти. Центар устанка је био око Вршца, а његов вођа је био Теодор Несторовић, епископ Вршца. Друге две вође устанка су били бан Сава и војвода Веља Миронић – Википедија)
Српски устаници су на барјацима и заставама носили лик Светог Саве, уз молитву да им српски светитељ помогне да се ослободе турског ропства. Управо је то био повод да Синан паша који је предводио турску војку нареди да се спале мошти Светог Саве на Врачару. То није било довољно па су кренули да траже по целој Србији мошти како би их спалили.
-Уплашени монаси наших манастира су бежали јер наравно, неће нико дочекати Турке са погачом и са хлебом и да каже ево изволите послужите се па узмите мошти и носите их. Монаси су знали одлично да ће и својим животима морати да их бране. Па онда су једни понели мошти и напустили манастире, док је велика већина наших светиња тада опустела, постали су празни. Једни су у тој бежанији понели мошти са собом. Други су на неке друге начине, те мошти сачували као што је био случај са манастиром Светог Прохора – Преподобног оца Прохора. Монаси су се досетили да у једној од тих ниша које постоје у самом храму, а довољно је таман било места да се у том простору ставе мошти Преподобног оца и да се са предње стране малтером онако замалтеришу да тако кажем, да се зазида то брзо и да се то премалтерише. Наравно монаси су то урадили, ту су ставили на место одакле данас излази миро Светог оца, ту су поставили мошти, зазидали, премалтерисали и напустили манастир. Знамо и постоје подаци да је манастир остао без монаштва – рекао је свештеник Небојша Стојадинов и додао да се након тога дуго није знало где су мошти Преподобног Прохора Пчињског.
-Док у једном тренутку што и у Светом Писму и Светом Јеванђељу Бог каже “Ништа нема тајно што неће бити јавно” у једном тренутку је са једног дела из доњег десног угла отпао један део малтера и одатле је потекло миро, односно уље, из самог тела Преподобног оца и на тај начин је Бог кроз Преподобног оца открио где су његове Свете мошти. Тако да ми ето на тај начин знамо да су његове мошти ту и да је он још једини светац у нашој Српској православној цркви који је да кажемо мироточиви – нагласио је Стојадинов.
-Пре зазидавања моштију у зид манастира не зна се са сигурношћу да су мироточиле али се зна да су чиниле чуда – додао је свештеник Стојадинов.
Фото: Епархија врањска
Захваљујемо се Епархији врањској на сарадњи.
Пројекат „Врањска Света Гора“ подржан је од стране Министарства културе и информисања Републике Србије на Конкурсу за суфинансирање проjеката производње медијских садржаја за радио и интернет медије у 2020. години.
