Др Станковић: Моје медицинско и лично искуство са короном

У децембру 2019. године почела је у Вухану у Кини најновија пандемија Корона вирусне инфекције (SARS CoV-2), са којом се свет суочио и ево у јуну 2022. године и даље траје. Поучени ранијим искуствима током спровођења здравственог надзора при повратку људи из неких Афричких и Азијских земаља успостављен је био здравствени надзор над људима који су се вратили из Вероне, и пре него да је успостављена процедура изолације и карантина за особе које су долазиле из захваћених подручја. И почетком фебруара спровођен је здравствени надзор код особе која се вратила из Кине и дошла у Врање.

 

У оквиру пројекта „Живот у доба вируса“ др Слађан Станковић, спец. епидемиолог Завода за јавно здравље Врање, поделио је са нама професионално и лично искуство које је преживео суочен са корона вирусом.

-Била је зима 2020. године, фебруар при крају, корона вирус се из кинеског града Вухана већ проширио на земље Европе, алармантна ситуација била је у неким Италијанским регијама. Међу тим регијама била је и Верона, где се одржавао сајам на коме су били у то време људи из неколико градова из наше земље, па и из Врања – запослени у неким предузећима. Била ми је ово друга пандемија у мојој професионалној каријери, са првом (пандемијом свињског грипа) сам се суочио 2009. године која је кратко трајала и била је много блажа, али сам у њој као епидемиолог стекао пандемијско искуство за сузбијање пандемија – рекао је др Станковић.

-Први случај обољевања од COVID-а регистрован је у Србији 6. марта 2020. године, а ја сам са својом екипом тог дана узорковао прве брисеве пацијента са нашег подручја који је имао симптоме сличне COVID-у, а који је боравио на ризичном скупу – фудбалској утакмици у Грчкој. Резултати су били негативни, али пацијент је након мог убеђивања због сумње да се ради о заразној болести хоспитализован и излечен од упале плућа коју је имао. Током пандемије касније било је више таквих пацијената које сам морао да убеђујем да прихвате болничко лечење због тешких упала плућа којих је било у почетку, успевао сам у свим случајевима и то сматрам некако највећим својим успехом, јер да нису болнички лечени ко зна да ли би преживели због непредвидивости корона вируса који је разарао плућа и уносио страх и панику – рекао је др Слађан Станковић, спец. епидемиолог Завода за јавно здравље Врање.

 

Први регистриован случај обољевања од COVID-а у Пчињском округу био је 18. марта 2020. године, а први смртни исход 28. марта исте године. Корона је некако у Пчињски округ дошла са туристичког путовања из Прага где је боравио првооболели у пандемији, а касније се почела ширити у колективу где је он радио, међу људима са којима се дружио, у предузећима одакле су такође били запослени на том туристичком путовању.

-Био је заиста тежак тај први талас пандемије, а нарочито други, на нашем подручју са великим бројем оболелих у радним колективима  (вирус је ушао у колективе и фабрике), међу здравственим радницима, са тешким упалама плућа, смртним исходима како старијих особа са придруженим болестима, тако и значајног броја здравствених радника, пре свега лекара са нашег подручја. Позитивни ефекти ванредног стања и затварања у првом таласу били су видљиви, али је дошао други још тежи талас крајем јуна 2020. одине, који је у Пчињском округу и Новом Пазару био најтежи, истакао је др Станковић.

И поред ношења заштитне опреме при дугом експонирању вирусу пре или касније дође до заражавања.

-У том таласу почетком јула месеца доживео сам и лично искуство са корона вирусом, осетио сам га у себи, уплашио се, јер је страх нормална појава и својствен човеку, али сам у истом тренутку охрабрио себе да морам да будем духовно јак да победим вирус у себи, и да наставим да га побеђујем изван себе у околини и другим људима. Имао сам средње тешку клиничку слику са благом упалом плућа, упорним сувим кашљем, општом слабошћу и изнемоглошћу, губитком апетита, боловима у мишићима, био сам адинамичан и везан за постељу, вирус ме је пет дана ломио, а шестог се вратила динамика и апетит и он је био побеђен. У тим тренуцима борбе са вирусом помагала ми је вера, подршка пријатеља и љубав породице и тек тада сам након толиких година учења и бављења медицином схватио колико је здравље човека изнад свега, нешто узвишено, најбоље, највеће, највредније и најлепше- нагласио је епидемиолог.

Др Станковић каже да је након прележане короне наставио да се бори са вирусом и да га сузбија у својој средини и другим људима, да предлаже против-епидемијске мере, препоручује вакцинацију и правовремено је обавештавао јавност о пандемији.

-Ако сам у томе успео, ако сам сузбијању пандемије допринео биће ми то највећа награда од свих које сам икад добио. Хвала мојој породици, мојим пријатељима и сарадницима и свима што су ми давали снаге да се са короном борим и да је победим у себи и другим људима, нагласио је др Станковић.

Пројекат „Живот у доба вируса“ подржан је средствима града Врања на конкурсу за суфинансирање пројеката производње медијских садржаја из области јавног информисања у 2022. години. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.