Данас, 3. јуна, Српска православна црква и православни верници прослављају Светог цара Константина и његову мајку царицу Јелену. Овај празник, у православном календару обележен црвеним словом, многи верници сматрају изузетно значајним, посебно због тога што је имендан свим Јеленама, једном од најчешћих имена код Срба.
Празник посвећен Светом цару Константину и царици Јелени по новом календару обележава се 3. јуна, док се по старом календару слави 21. маја.
Римски цар Константин Велики рођен је 27. фебруара 272. године у Наису, данашњем Нишу. Његови родитељи били су цар Констанције Хлор и царица Јелена. Иако је Хлор имао још деце са другом женом, са Јеленом је имао само Константина.
Константин је остао упамћен по издавању знаменитог Едикта у Милану 313. године, којим је хришћанство добило слободу. Његова мајка, царица Јелена, одиграла је кључну улогу у проналажењу Часног крста Господњег у Јерусалиму и сазидала цркву Васкрсења Христовог на Голготи. Због тога се они на иконама често приказују заједно са светим крстом. Након победе над Византијом, Константин је саградио престони град који је назвао Константинопољ – Цариград.
Овај празник прате бројни обичаји. Верује се да је данас ваљано ићи у цркву и запалити свећу за све мученике који су свој живот дали борећи се за хришћанство. Такође, постоји веровање да ћете очистити тело од болести ако се три пута умијете светом водицом.
Овај празник се, као градска слава, посебно свечано прославља у Нишу, граду где је рођен овај заслужни утемељивач хришћанства. Код Срба постоје породице које славе данашњи празник као крсну славу. У Поморављу и Шумадији има села која данас држе заветну славу и носе литије. Као еснафску славу овај празник прослављају кујунџије и железничари.
