У оквиру пројекта „Бисери из македонске ризнице” („Бисери од македонската ризница”), који се реализује уз подршку МИТ-а на конкурсу за 2026. годину, представљамо вам класичну македонску народну бајку о мудрости, храбрости и надмудривању зла.
Текст бајке пренет је у свом изворном, оригиналном облику из књиге „Вилински коњић” (Самовилското коњче) познатог македонског писца и сакупљача народног блага Душка Наневског. Ово вредно издање објављено је 1981. године у издању „Дечјих новина” из Горњег Милановца. Превод потписује Бранка Кубеш.
Уводна страна књиге „Вилински коњић“ – Фото: Врањска плус
Књигу је илустровала Злата Билић, а за графички дизајн био је задужен Раде Ранчић. Уредник овог издања је Миломир Глишић, рецензију је потписала Станица Милошевић, док је генерални директор издавачке куће и одговорно лице за издање био Мирослав Петровић. Фотослог је израдила служба „Eurоcat 200” у оквиру „Дечјих новина”.
***
Ова древна прича о краљевом сину, ђавољим искушењима, тајанственим помагачима и коначној победи правде представља драгоцен део народног стваралаштва Северне Македоније. Својом безвременском поруком и богатом мотивском структуром она сведочи о дубоким коренима и лепоти усмене традиције коју чувамо и преносимо новим генерацијама.
Уживајте у читању овог бисера македонске ризнице.
Краљевић и ђаво
Једном, док је неки краљевић био у војсци, заволео је једну девојку. Она оста носећа. Кад је краљевић требало да се врати из војске, рече јој:
— Кад се дете роди и одрасте, пошаљи га мени у престоницу и дај му писмо твојом руком написано, како бих га препознао.
Дете се роди и одрасте, а мати учини онако као што јој рече краљевић: даде сину писмо које написа својом руком и посла га. Дечак крену у престоницу оцу, који је у међувремену постао краљ. На путу га срете неки старац, који је у ствари био преображени ђаво, и продужили су заједно даље. Пролазећи крај једног бунара, дечак пожеле да се напије воде, али није знао како да је извуче из бунара. Како су у бунару биле мердевине, старац му рече:
— Ако хоћеш, спусти се мердевинама у бунар, а кад се напијеш воде, изађи опет мердевинама.
Дечак се превари, сиђе у бунар и напи се воде. Али кад поче да се успиње, ђаво стави поклопац на бунар, а на њега тежак камен, како дечак не би могао да изађе. Плачући, дечак га је изнутра молио да му отвори, а ђаво му рече:
— Ако ми даш писмо које носиш, ако идеш за мном све док си жив и ако се закунеш да нећеш никоме рећи ко си, отворићу ти.
Дечаку ништа не преоста. Даде писмо ђаволу, закле му се да ће ићи увек за њим и да неће никоме казати ко је, те му ђаво отвори и он изађе из бунара. Потом су кренули у царску престоницу. Ђаво се тад преобрази у младог јунака, изађе пред краља, а прави син је пратио ђавола као његов слуга. Ђаво даде краљу мајчино писмо, па га тако краљ призна за свог сина.
Али ђаво није мировао. Да га не би младић некоме одао, стаде да смишља како да га уклони. Једнога дана, рече краљу:
— Оче, хоћу да се напијем воде из језера. Да пошаљем слугу да ми је донесе?
Краљ му дозволи и он посла младића да донесе воду из језера. Али из тог језера нико никада није могао да узме ни кап воде. Ко год је тамо отишао, жив се није враћао. Око целога језера била је обавијена огромна змија и чувала га тако да су јој се глава и реп додиривали. А чим би се неко приближио језеру да узме мало воде, она би га одмах осетила и истог трена усмртила.
Кад се младић приближи језеру и кад виде змију, тако се уплаши, да стаде да мисли само на то како ће га змија удавити. Али за младићем ђаво посла и двојицу људи да пазе, да случајно не напуни воду на неком другом месту. Ма колико да је било страшно да се нацрпи вода из језера, младић тако није могао да побегне, хтео-не хтео, морао је да крене ка његовој обали. А кад се приближи, змија, уместо да га поједе, рече му:
— Не бој се младићу, напуни воду и знај да онај који те је послао по ову воду, жели да те погуби! Из истих разлога он ће те касније послати и на друго место, али ти тад собом понеси товар пастрме, товар проса и товар меда.
Младић напуни крчаг водом и оде са двојицом људи, а змија се поново омота око језера. Кад младић стиже кући и донесе воду, ђаво се разјари што га види живог и зачуди се томе, јер је био убеђен да ће дечак погинути и да се неће вратити. Зато ђаво стаде поново да смишља како да га погуби. Овога пута, како би сигурно погинуо, посла га на још тежи задатак, да потражи од три зла брата невесту.
Младић, сетивши се змијиног савета, затражи од ђавола три товара — товар пастрме, товар проса и товар меда, па крену да тражи невесту. А још увек нико није знао да је он прави краљев син, јер се држао заклетве и никоме ништа није рекао.
После неког времена, пресрели су га на путу огладнели орлови, мачке и друге дивље звери и умало што их нису растргли њега и његове пратиоце. Младић тад баци пастрму гладним зверима; оне су се заситиле и пустиле га да прође. А за добро што им учини и што их нахрани пастрмом, дали су звери младићу једну влас, па кад се нађе у невољи, да је запали, а оне ће му притећи у помоћ.
Идући тако даље путем, младић и његови пратиоци наишли су на милионе мрава. Да их изгазе нису могли, мрави су почели да им се пењу већ и по телу. Тад младић развеза врећу са просом, па су се око проса окупили сви мрави, најели се, а из захвалности и они су дали младићу једно перце: кад му нешто затреба, да га запали, те да ће му притећи у помоћ.
Потом младић и његова пратња кренули су даље путем. Идући тако, наишли су на осе, толико много оса, као тамни облаци — умало их нису изуједали до смрти. Младић се сети, растовари и баци им мед, па су се и осе уклониле и најеле, а из захвалности, и оне су дале младићу једно криоце, па кад му затреба, да их помоћу њега позове у помоћ.
На крају су стигли у град из којег је требало да узму невесту. Била је то једна од трију сестара које су имале три зла брата. Краљевски путници покуцали су на врата, па изађе да им отвори најмлађи брат.
— Дошли смо — рече младић — да нам дате најмлађу сестру за краљевог сина. — Попните се горе — одговори им најмлађи брат.
А сам се брзо попе горе, да исприча браћи ко је дошао и шта тражи. Кад се потом и младић попе, браћа су му рекла:
— Даћемо ти најмлађу сестру, али имамо један услов. Ако га не испуниш, изгубићеш главу. Први задатак је да доведеш све зечеве да нам мало играју; други задатак је да истребиш на три гомиле ћуп измешаног проса, овса и пиринча, а трећи да препознаш која је наша најмлађа сестра. И све то да урадиш за један дан.
Младић потпали влас коју су му дале звери, и за трен су се појавили сви зечеви и окупили се око њега. Тад младић засвира, а они су заиграли тројици браће. Старији брат рече:
– Како да убијемо ово дериште?
Средњи брат рече:
— Све смо до сад погубљивали, да видимо да ли ће испунити и други услов. А најмлађи брат, провири кроз прозор и рече им: — Овај ће нам одвести сестру, установите да видите какво се чудо збива!
Кад су погледали кроз прозор, зачудили су се ономе што виде: милиони мрава излазе и улазе у ћуп, и сваки носи по једно зрно, било проса, било овса, било пиринча, и за један сат одвојили су на три гомиле просо, овас и пиринач.
Тад су браћа извела три сестре, све лепе, једнако обучене, да препозна младић која је најмлађа, па ако је препозна да је одмах поведе са собом. Младић се мало замисли, па извади осичино криоце и запали га. У том трену долете једна осица и слете право на најмлађу сестру. Младић се по том досети да му то осица помаже, па рече:
– Ова је! — а браћи ништа друго не преоста већ да му је дају.
Кад чу ђаво да се младић враћа здрав и жив са девојком, силно се разбесне и изађе тобож да га дочека, а у себи је смишљао како ће му рећи да лаже и да води неку другу девојку, те да га у том трену убије. Али чим се ђаво приближи, младић изненада замахну сабљом и одруби му главу. А ђаво и кад паде обезглављен, не умре, јер ђаво никад не умре. Само му лешина поста невидљива. Тиме што је нестао, младић се ослободи заклетве, а да ништа не рече, јер су сви видели да је оно био ђаво чим је нестао.
Тек тад младић исприча краљу целу причу од почетка до краја, а овај га призна за свога сина. Затим посла кочију да доведу и младићеву мајку, а девојку даде њему за невесту. Тако паметни младић који је надмудрио ђавола сабљом, пронађе царску срећу.
***
Поред ове верзије, бајка је доступна на порталу и на македонском језику.
Захваљујемо се Јавној библиотеци „Бора Станковић“ из Врања и вишој дипломираној библиотекарки Јасмини Кнежевић на сарадњи. Илустрација насловне фотографије Т. Марковић, ученица Гимназије „Бора Станковић“ Врање.
Овај пројекат је суфинансиран из Буџета Републике Србије – Министарства информисања и телекомуникација. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
